Fenomenologija Belog

Jedan, kako se verovalo apsolutni autsajder je zahvaljujući parodiranju na društveno-ekonomsko-političko stanje u Srbiji gotovo preko noći postao zvezda za koju se očekuje da po prvom krugu izbora, sportski rečeno bude u gornjem delu tabele.

O tome ne govore samo analitičari, već i kvote u kladionici koje su sa 1000:1 za svega par dana pale na svega 30:1.

Građani Luku aka Ljubišu Belog masovno zaustavljaju na ulici da se fotografišu, majke mu guraju decu u ruke, domaći i strani novinari se utrkuju ko će pre da uradi priču, dok je prilikom predaje kandidature ispred RIK-a  bila gužva i vatrena atmosfera kakvu bi mogao da poželi svaki predsednički kandidat.

A kako i zašto je to tako, i kako smo došli do toga da u zemlji sa velikim, ogromnim problemima građani daju podršku nekome ko ismeva sistem.

Smeh je sigurno prvi razlog. Ljudi vole šalu, a pogotovo parodiju koja u ovom slučaju  stvarnost, čini malo manje turobnom i podnošljivijom.

Takođe, parodija i smeh su se mnogo puta pokazali kao ubojito sredstvo protiv autoritarnih režima, a kakav neretko imamo priliku da osetimo u Srbiji.

Čitali ste Nušića, Steriju, Domanovića…

I naravno, parodijom Beli je pokazao da promišlja nad onim šta se dešava u Srbiji.

Njegovoj popularnosti doprineo je i osećaj nemoći da se nešto može uraditi, i da je Beli njihov glas u sveopštoj atmosferi koja se može često opisati kao „Pišaj po sirotinji“.

Tu su i ljudi razočarani vlašću, a čini se još više opozicijom. I to onom “demokratskom” dajući još jednom jak signal da ovakvi opozicioni lideri ne mogu da računaju na podršku više od 5-6 odsto građana.

Sviđao se nekome ili ne tek Beli je uradio još nešto, što mu ne niko ne može da zameri, osim možda  protivkandidata, a to je motivisanje svoje po pravilu apstinetske generacije i onih koji do sada nisu imali pravo glasa.  

Prema ovom poslednjem, Beli je već sada aspsolutni pobednik. I to iz šale i trika, što samo dodatno podcrtava kakvo je naše političko društvo, a naročito tzv. alternative autoritanom režimu.

I za to su/smo sami krivi.  

Ave, svi mi.