Kao što je to već praksa, velika nesreća je ponovo donela veliki napredak u medicini/farmaciji
Mnogo brže nego ikada, za manje od godinu dana, došlo se do više-manje pouzdane vakcine protiv zloglasnog korona virusa. Uložene su milijarde dolara, sa namerom da se nekako stane na put svetskoj pošasti, korona virusu.
Ali i zaradi ogromna suma novca.
Primera radi kompanija Moderna je najavila 18 milijardi dolara od prodaje u 2021. godini.
Naravno, nije sporno što će se zaraditi mnogo više jer je u pitanju najtraženija roba današnjice. Šta više, i drugi će zaraditi, neki više neki manje, ali profit će svakako biti orgoman za sve proizvođače vakcina.
Međutim, ono što je sporno jeste kao i do sada, tretirati zdravlje i lečenje ljudi poput bilo koje druge robe, patika, jakni, telefona, gedžeta, ploča, kola.
Jer na snazi je ekonomski model u kome će ogromna količina novca da se slije u nesrazmerno mali broj džepova, pre svega ne onih koji su najzaslužnijih za otkrivanje i istraživanje, već onima što njuše samo profit i gomilanje bogatstva. Onda je jasno ka čemu je, pre svega okrenuta motivacija investitora. Zaradi.
Novac neće dobiti ni brojni istraživači, niti oni koji se bore na prvoj liniji fronta lekari, tehničari, anesteziolozi….Da li je to fer i pošteno?
Da li je na sceni sukob onoga što je zapisano u Hipokratovoj zakletvi koju polažu lekari, a farmaceuti dobijaju sa diplomom i sve prisutnije hipokrizije i pohlepi. Pogotovo izražene u ekonomskom modelu koji pod plaštom liberalizma odnosno slobode stvara uslove za sve veće raslojavanje, bedu a posledično i sukobe, kakvih primera je puna istorija.
Da li je moguće napraviti model okrenut više socijalnoj komponenti gde bi profit išao značajnije u dalja istraživanja i na plate zaoposlenih.
Iako deluje utopijski, nije nemoguće, šta više moguće je, a neki oblici takvog pristupa već postoje . Potrebno je primenti model socijalnog preduzetništva, umesto onoga orijentisanog ka ekstra profitu.
Model u kome bi lekari, istraživači i ostali uključeni u razne procese sa i oko vakcine bili dobro plaćeni jer su profiti ogromni i više ne bi došli u situaciju da nam život zavisi od ljudi koji osim što spasavaju živote u Srbiji moraju nekako da se snađu sa platama od 400-500 evra (medicniski tehničari i sl). U tom slučaju više ne bismo nikad čuli ono što je španska naučnica rekla s početka korona pandemije.
“Fudbalerima dajete milion evra mesečno, a biološkim naučnicima 1.800 evra i sada tražite kako da izlečite koranavirus. Idite kod Kristijana Ronalda i Lionela Mesija, oni će vam naći lek„.
To je prilika da prebogati, čije se milijarde dolara se samo umnožavaju bez obzira na koronu poput Džefa Bezosa, Elona Maska i brojnih drugih, da na pravi način pokažu koliki su filantropi. Sasvim izvesno je da bi u tom slučaju imali daleko veće šanse da ostanu zapamćeni kao kjudi koji su pomogli čovenčanstvu ili kako vole da kažu na Zapadu game changer– i.
U tom slučaju i pozitivni rezultati na ljudsko zdravlje na globalnom nivou izgledali bi iz današnje perspektive kao naučna fantastika. A bili bi veoma realni.
Sa novim, socijalnijim modelom, verovatno ne bi čekali 17 godina na razvoj vakcine za starijeg brata korone sars 1. Zahvaljujući tome imali bi mnogo više podataka, proces traženja vakcine za koronu bi bio brži i bilo bi potrebno daleko manje sredstva za istraživanje.
Ili bi na primer bio osmišljen i proizveden efikasan lek protiv malarije. Sadašnji, star 20 godna je efikasan svega 15%. RAdi se o bolesti koja ubija stotine hiljada ljudi ljudi svake godine
Porazno za 21. vek i ekonomski model. Za velike farmaceutske „filantrope“ lepše je i lakše zarađivati milijarde na lekovima za hronične bolesti, šampionima, farbama za kosu i slično umesto investirati u spasenje.
Koliko je malo potrebno, govori i primer objektivno siromašne Kube koja je džin kada je u pitanju protiv još jedne pošasti današnjice – kancera.
Za ovih godinu dana pandemije Kuba je ponovo se pokazala velikom i počela je treću fazu testiranja sopstvene vakcine Soberana 2 sa spremnih 150.000 dobrovoljaca. A kada je završi, pokloniće 100 milona doza sebi jednakima – siromašnima, kao i turistima koji dolaze na Kubu.
Sada zamislite socijalniji model u bogatijm zemljama.
Naučna fantastika tada postaje moguća.
Efekti posvećenog rada na vakcini protiv korone će možda i pomoći decenijskom zaostaku borbe za pomenutom malarijom. Naime ova bolest će možda biti i pobeđena zahvaljujući primeni modifikovanih modela oprobanih kod vakcina protiv korone.
Neko će reči da ljudi uzimaju bogatstva na banalnm stvarima. Da. To je tačno, i jeste neretko porazno kada se vidi na šta trošimo novac i usput zagađujemo planetu.
Međutim, gedžete možemo i ne moramo da kupujemo. Bez Amazona i sličnih bi preživeli sasvim sigurno. Neko može biti malo ljut i tužan ako nema željeni telefon, a možda i zavidljiv prema onima koji imaju.
Međutim, kada je u pitanju zdravlje tu izbora nema. Tu mora ili vas nema. Neuporedivo je, bez dileme.
Svi znamo na šta smo spremni kada je u pitanju zdravlje nas i nama najbližih. Na sve, pa i više od toga.
Na kraju samo zamislite koliko bi mogli da budu skokovi u medicini, poboljšanju kvaliteta života, nauci, ekonomiji sa ljudima koji su generalno zdraviji i koji ne moraju u dužničko ropstvo ako su bolesni, jer nisu bogati. A takvih tužnih primera će biti sve više sudeći prema vladajućem ekonomskom modelu,
Zašto ne bismo umesto dodatnog stresa u trenucima velikih iskušenja imali podršku u borbi za odzravljenjem?
Zar ne zvuči kao 21. vek kakav bi svi želeli, umesto ovog sada ogrezlog u regresiju i koji klizi u katastrofu?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
