Idi mi – dođi mi

Bez obzira što je bio više puta otpisan, bivši gradonačelnik Čačka je ponekad i na volšeban način uspevao ne samo da se vrati u parlamentarni život, već i da po pravilu bude deo vladajućih struktura.

I tako već 20 godina. Bez obzira da li se radilo o nekadašnjim liderima DOS-a ili ljudima na vlasti tokom zlih devedesetih.

Podsetimo se, prve političke korake napravio je 1990. u Srpskom pokretu obnove (SPO). Za poslanika u Skupštini Srbije izabran je 1993. godine, a drugi put 1996. Biran je za gradonačelnika Čačka dva puta, 1996. i 2000. godine. Krajem 1997. godine isključen je iz SPO-a, pa je osnovao političku partiju „Srbija zajedno“, ali je i iz te stranke isključen. Sledeće godine osnovao je Novu Srbiju i to se može nazvati početkom njegovog pravog rolerkostera na političkoj sceni.

Sa imidžom hajduka i odmetnika bio je deo DOS-a koji je 2000. godine skinuo sa vlasti režim Slobodana Miloševića. Iznenađujuće, odlučio se da umesto na mesto potpredsednika Vlade ostane na radnom mestu u Čačku. No, to se brzo promenilo, a Veljine ambicije počinju da rastu.

Usledio je zajednički izlazak na izbore sa matičnim SPO-om, a zatim ulazak u Vladu Vojislava Koštunice i prvo ministarsko mesto. I to odmah za kapitalne investicije, odnosno tamo gde su novci.

Velja je bio i u drugoj Koštuničinoj Vladi, a ovog puta kao ministar za infrastrukturu. Tih godina cvetale su ruže u odnosima NS i DSS, a Ilić je bio drugi na zajedničkoj listi na izborima 2008.

I pored toga što se o Koštunici godinama izjašnjavao u superlativima i po pravilu nekritički, prateći u stopu njegovu izrazito nacionalističku i anti EU politiku, to mu nije smetalo da napusti saradnju sa po rejtingu dosta slabijim DSS i okrene se novim zvezdama na političkoj sceni – Srpskoj naprednoj stranci. I ponovo se nađe među onima koji su za evropski put Srbije.

Te 2012. godine dobio je funkciju ministra građevinarstva i urbanizma. Na poslednjim održanim izborima je i dalje u koaliciji sa SNS, a aprila 2014. godine izabran je za ministra bez portfelja zaduženog za vanredne situacije.

Tu negde i počinju novi problemi za Veljine aspiracije, koje su kulminirale nedavnim napuštanjem vladajuće koalicije zbog nepoštovanja partijskih dogovora oko funkcija…

Redovno “igranje” u pobedničkom kolu, bez obzira ko bio na vlasti, možda bi bilo makar malo razumljivo ili opravdano da je Ilić postizao dobre rezultate svojim radom.

Ali kao što se većina seća, to nije bio slučaj. Uz Velju Ilića i njegove NS kadrove po pravilu su vezivani skandali.

Kapitalni ministar i njegova bratija odgovorni su za propadanje, nenamensko trošenje budžetskih para u ogromnim sistemima poput Železnica ili Direkciji za puteve Srbije. Zaslužni su i za više puta probijanje termina (uz prateće troškove) za izgradnju Koridora 10, a neretko su prioriteti formirani prema blizini, odnosno daljini, rodnog Čačka.

Velja je kao ministar i potpisnik sporazuma Srbije i Rusije gde je naša zemlja za obećanje o gasovodu, “poklonila” svoja naftna bogatstva i pripadajuću industriju.

Dodajmo tome nepotizam, legendarnu poruku kolegama da je u redu kraduckati, da je magistarski rad branio pred članovima svoje partije, da je šutirao i brutalno napado novinare, a verbalne uvrede prema neistomišljenicima gotovo ne mogu da se nabroje.

Ružan spisak svakako, ali nam osim o Velji, govori i o onima sa kojima je pravio dilove, a to su gotovo svi.

Slika i prilika negativne selekcije u kojoj živimo, a budimo iskreni, Velja ni izdaleka nije jedini, no mora mu se priznati dugovečnost i instinkt za samoodržanjem.

Sada ostaje da vidimo koliko će Ilić da bilduje svoj opozicioni karakter pre nego pristupi novoj koaliciji.

Priča se da je Vuk Jeremić sledeći…