Kad su počeli poslednji ulični protesti bio sam sumnjičav i naravno skeptičan. Umesto impulsivne blanko podrške, a poučen ranijim iskustvima, zanimali su me odgovori na pitanja, ko, šta, kako…
I desilo se da prvi put posle dugo vremena nisam uspeo da saznam o kome radi. Nisu znali ni neki moji prijatelji, inače veterani raznih uličnih dešavanja.
Stvari se nisu promenile ni kada su se organizatori „outovali“ i otkrili ko su i šta žele. I dalje nisam znao nikoga iz tzv. prve ekipe, što je verovatno prvi put posle dugo, dugo vremena.
Odjednom, pojavili su se neki novi mladi ljudi, ljuti i odlučni koje ne znam, a sa kojima, ispostavilo se do sada, delim brojne vrednosti.
Još jednom sam bio zatečen, a za promenu, zatečenost je bila lepa i prijatna. Jer skupovi mladih i nenasilnih građana kojima je dosta nepravde, negativne selekcije i svakodnevnih apsurda koji vređaju logiku i dostojanstvo jesu veliko osveženje u udvoričkoj i letargičnoj Srbiji. Iznenađen sam bio i brojnošću jer sam naivno i pesimistički verovao da oni u stvari ne postoje, makar ne u tolikom broju.
Međutim, to je bio moj problem, jer sam proteklih godina na svakom od malobrojnih prodemokratskih protesta susretao uglavnom iste ljude.
Sada se ta konstanta promenila i to je stvarno važno. Daleko važnije od toga da li će se i u kojoj meri ispuniti (opravdani) zahtevi, kako će se nositi sa najavljenom radikalizacijom protesta, da li će se u šetnji naći 4.700, 8.600 ili 27.400 građana ili šta će reći vlast ili opozicija… Ne treba da obeshrabre ni mršavi rezultati prošlih velikih i važnih protesta (1991, 1992, 1996/97, 1999, 2000…2016).
Važnije od toga je imati misleću i hrabru populaciju, koja ima svoje vrednosti i što je još važnije, sme da se bori za iste.
Mladi ne moraju da kao političari, traže formalno-pravne uzroke, poštuju razne procedure i koalicione sporazume, već imaju slobodu da kažu glasno šta im smeta, da budu drugačiji od prethodnih generacija i da lišeni svih stega, ukažu na neuralgične tačke u društvu koje ni jedna spin mašina ne može da opegla i deformiše. Oni su ti pred kojima je život i oni su ti koji su odlučili da umesto nerazmišljanja, kombinacija, prevara, potlačenosti i poltronstva, nazovu stvari pravim imenom i time pokušaju da ovo društvo i ovu zemlju učine boljom.
To su stvari koje ostaju u čoveku za ceo život, a i prenose se na druge generacije.
Tako da, samo napred, samo hrabro i pametno… A ja ću nekako da se izborim sa činjenicom da sam iz mlađe, prešao u srednju generaciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
