Kome sve smeta Oliver Ivanović?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mislim da je ovde stvar jasna svima koji provode bar nedelju dana u KM. U Km postoji organizovana kriminalna grupa koju predvodi osoba sa kriminalnom prosloscu koja je hapsena u vreme vlasti Tadica a koja je sa dolaskom SNSa na vlast oslobodjena optuzbi ali i ukljzcena u sve bitnije drzavne poslove. On i njegova klika asfalturaju, poplocavaju po KM, zidaju hotele na Kopaoniku, zgrade po Km, kazu ljudi da otimaju poslove uspesnih peivrednika po Novom Sadu i Beogradu. E ti takvi koji imaju peivatnu vojsku na mig kancelarije za KiM bez problema daju nalog da se nekome zapali auto. O pretnjama u sred bela dana na ulici, samaranju predsednika privremenig organa itd itd ne treba pisati. To svi znaju a mediji se nekako prave slepi i gluvi za ove stvari.

2. Franceska, Sve ste rekli, nemam šta da dodam. Jedino mi ostaje da se divim tako umnim ljudima kao što su Oliver Ivanović i Rada Trajkovi, kao što je Milorad Pupovac u Zagrebu, kako istrajavaju kao da su u vezi sa samim Bogom, a jesu Oboženi. Hvala im što postoje i istrajavaju. Ja sam zbog gluposti Srba napustio Kosovo još 1973, jer su me pre toga kaznili isterivanjem iz SKJ. Kada me je CKS vratio u Partiju ja sam već živeo i radio u Skoplju.Od neprijatelja mogu sam da se branim, no teško je sa "prijateljima".Kada je srpski vlastodržac 1989. započelo hapšenje albanskih kadrova u rudniku magnezita “Goleš”, gde je moj otac Jordan radio kao rudar od otvaranja do penzionisanja 1965., uhapsili su dvoje rukovodilaca, dok je direktor uspeo da pobegne u Švajcarsku, radnici Albanci su zartražli od Opštisnog rukovodstva u Lipljanu: "Ako mora Srbin da bude dikretkor pozovite Jordanovog sina.” Lagali su da ne znaju gde sada radim. No kada su dobili odgovor da će oni da im kažu, nevoljno me je pozvao telefonom zamemik gradonačelnika Prištine. Ja sam mu odogovrio da ja vozim bicikla, kola su na raspolaganju supruzi i dvema ćerkam, rekao mi je da će me na autobuskoj stanici čekati vozać mercedesa poslanika u Skupštini Srbije, Momčila Trajkovića. Došao sam rano ujutru, seo u vozilo i došli smo ispred zgrade gde stanuje poslanik. Sedeo sam pozadi i čekao da li će sesti do mene ili će sedeti napred. Naravno primtivac je seo napred pa je morao da okreće glavu da samnom razgovara. Kada smo stigli u Široko polje, ravnici na pola puta od Prištine i Lipljana, brdo Goleš nam je bilo pred očima, ja sam ga pitao: Da li mislite da vratite radnike kojima ste dali otkaz iz političkih razloga? Odgocrio je: “Taman posla, nikako, svim Šiptarima daćemo otkaz!”
   Zajedno sa sekretarom za privredu Miljaimom, autom predsednika Opštine, obišao sam rudnuk i separaciju “Goleš”. Sutra dan sam predložoio dvojici Srba- predsednik Veća i podpedsednik Skupštine u Prištini, i Albanac predsenik Skuštine u Lipljanu, da mogu da budem direktor rudnika uz uslov da se vrati iz Švajcarske inženjer Šaip, za koga sam u albanskoj novini na prvoj strani Rilindije pročitao da je oslobođen političke odgovonosti, a imao sam vezu sa njegovim bratom da ga pozove da se vrati, što je on pistao. No nisu pristali ospštinski političari, zbog čega sam odbio da preuzmem mesto direktora, jer sam po struci odgovoran za preradu rude, dok je za jamsko otkopvanja bio stručan moj poznanik Šaipa iz Rudnika “Kišnivca i Novo brdo” sa sedištem u Prištini. Ostao sam da radim kao rudurski inspektor u Opštini, a dobio sam sobu kod setre da spavm, zašta je ona sa suprugom rudarskim invalidom morali da spavaju u predsoblju. Dok je prinudni direktor, član SPS, poslat iz Beogrda, najuprofitabilnije fabrike u Pokrajini “Koka-kola” u Lipljanu stanovao u iznajmljenoj kući gde je mogao da se kurva sa ženama i devojkama…