Gledajući način na koji se većina opozicije priprema za beogradske izbore, ne mogu se oteti utisku da se spremaju za republičke. Pri tome ne mislim da je u pitanju domišljatost, šesto čulo ili jednostavno dojava o tome da bi uz lokalne, mogli da se održe i republički izbori.
Broje se kolone, biraju se vođe, razmišlja o raspodeli mandata koji još nisu osvojeni, pominju se opšta mesta, a priče o suštini, odnosno u ovom slučaju Beogradu, gotovo da nema, osim ako ne uzmemo u obzir poneku pomalo stidljivo izrečenu poruku. I to pretežno u domenu lepih želja, odnosno bez konkretne razrade.
U našem slučaju politička borba se po pravilu svodi na kritiku vlasti, što je samo jedan segment aktivnosti ako želite da se ozbiljnije bavite politikom. Ono što nedostaje je nuđenje nekakve alternative u tom moru kritika.
I tako, u šali bi se moglo reći da partije i pred ove izbore dosledno nastavljaju sa nebavljenjem lokalnim pitanjima, kao i godinama unazad, ona kao da ne postoje. Deluje da problemi građana u svakodnevnom životu nisu bitni ili dovoljno atraktivni za sadašnju opoziciju. Kao da kvalitet prevoza, zelenilo, pravac ekonomskog i urbanističkog razvoja, zdravstvena i svaka druga zaštita, mogućnost započinjanja biznisa, bolja i efikasnija lokalna administracija, učešće građana u formiranju politika nisu dovoljno zvučni. Pa čak ni u dvomilionskom Beogradu.
Činjenica je da se na lokalnim pitanjima slabo radi, retko gde postoje jaki lokalni odbori, malo je prepoznatljivih predstavnika partija. Oni koji pamte mračne devedesete, sećaju se da su lokalni lideri bili prepoznati i aktivni. Na lokalu su se skupljali glasovi, otkidao deo uporišta vlasti, uspostavljala komunikacija i stvaralo poverenje građana. To može da potvrdi i aktuelna vlast.
Ono što političari uporno ne prepoznaju, jeste da su lokalna pitanja, ma koliko delovala “mala”, mesta na kojima se prepliću mnoge javne politike. Umesto, ali i zbog njih, tim pitanjima se bave razne građanske inicijative – Ne davimo Beograd, građani iz novobeogradskih blokova koji se bore za očuvanje zelenih površina, ali i spas savskog nasipa/Novog Beograda, biciklisti i drugi.
Projekat „Beograd na vodi“ samo je jedan od takvih primera. Urbanizam, pravo, ekonomija, ekologija, uticaj građana na javni prostor, sve se prepliće kroz ovaj megalomanski i od zakona izuzet projekat. Dosledno praćenje onoga šta se dešava u vezi sa „Beogradom na vodi”, jedna je od najvećih noćnih mora i meki stomak sadašnje vlasti već neko vreme. Meta u koju gađaju svi i meta koju je lako pogoditi.
Taj ali i drugi slični primeri su pokazatelji da građane ipak interesuje šta se dešava u njihovom okruženju i da bi bili zadovoljni da se pitaju za mišljenje pri donošenju odluka.
Sudeći prema aktuelnoj slici i uz isključivo „globalno“ razmišljanje opozicionih stranaka, vladajuća koalicija i pored znatno slabije podrške u Beogradu u odnosu na ostatak Srbije, neće morati puno da brine oko ostanka na vlasti. S druge strane, opoziciji kojoj je igranje oko cenzusa već par godina najveći domet, može lako da se desi da ih “počiste” lokalne građanske inicijative.
A onda je vreme za penziju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
