Pobedniku na predsedničkim izborima jedna od glavnih poruka, bio je „zavet“ – borba protiv onih koji žele makedonski scenario, iako su neke scene za koje je odgovoran, kao prepisane iz Makedonije.
„Obećavam da ću da se borim protiv onih koji hoće makedonski scenario u Srbiji.
Boriću se do poslednjeg daha, svom snagom, da sačuvamo mir i stabilnost.
To je moj zavet vama, to je zavet Srbiji.“
Snažna poruka sa velikog beogradskog mitinga našla se i kao deo plaćenog promotivnog sadržaja na brojnim stranicama novina i TV ekranima u Srbiji.
Ali, kada se pogledaju koincidencije između Makedonije i Srbije, može se zaključiti da bi uskoro novi predsednik, trebalo prvo da se bori protiv sebe i svojih, što je donekle i logično s obzirom na to ko vrši vlast.
A evo i zašto.
Protesti. Bez obzira što se pri pomenu makedonskog scenarija pomisli na masovne proteste, oni započeti prošle godine u Makedoniji kao i ovi sveži „Protiv diktature“ u Srbiji su pre svega posledica nezadovoljstva, nagomilanog godinama unazad. I mora se priznati da su neki od njih stariji od obe vlasti.
Ipak, sličan patern između VMRO i SNS je moguće primetiti veoma lako.
Obe stranke su došle na vlast posle vladavine uslovno rečeno levih. Obe stranke su dobar deo svojih predizbornih obećanja bazirale na borbi protiv korupcije i anatemisanju prethodne vlasti za sve loše što je ikada snašlo građane ove dve zemlje.
Borba protiv korupcije je u oba slučaja ostala kao predizborna poruka, a umesto toga građani su dobili vlast koja se ne libi da zaobilazi, prekraja, krši i ignoriše zakone.
A primeri su brojni: tužilaštvo, policija, sudovi….a neretko su oni koji ispaštaju slabiji ili u ovim balkanskim slučajevima radnici.
Njihova prava postaju sve manja, a njihova očigledna kršenja kao da ne zanimaju nadležne organe.
Umesto toga se u obe susedne zemlje hvale velikim rastom BDP i istorijskim privrednim uspesima, a ti efekti ne stižu do ogromne većine građana, već, čini se, samo do malog broja povlašćenih.
Tako je u Srbiji je ovih dana vidljiv primer radnika Goše koji su u generalnom štrajku.
Njima, dojučerašnji vlasnici „ŽOS Trnava“ nisu isplatili i do 20 zarada, kao ni doprinose za zdravstveno i penzijsko osiguranje u poslednje tri godine, što je par nedelja ranije dovelo do samoubistva jednog radnika.
Ova pljačka i kršenje zakona odvijali su se pred očima državnih organa, a osim Ministarstva rada, koje je medijima potvrdilo da je u nekoliko navrata slalo inspekciju (tokom 2014. i 2015), niko se više nije oglašavao. Pa ni u ovom slučaju nadležna Poreska uprava, kojoj godine kršenja zakona i dopisi Inspekcije nisu bili dovoljni da započne sa radom.
Radnički pakao u Srbiji gotovo je preslikan i u Makedoniji, koja važi za oazu jeftine i obespravljene radne snage, i to neretko od subvencionisanih preduzeća.
Osim tužne sudbine radnika, protivzakonsko delovanje u obe zemlje veoma je primetno na našim javnim prostorima u glavnim gradovima.
Skoplje je sa novom urbanističkom, kičastom i kvazi „antičkim“ konceptom, postao grad koji se obilazi da bi se videla bizarna arhitektura, a ne lepota. Ali „kreativci“ iz državnog vrha nisu se zaustavili na nekoliko desetina stauta, već su imitacijama antičkih građevina prekrivali modernističke zgrade „starog“ Skoplja, ne pitajući autore ili građane šta misle o tome.
Država je u ovu avanturu uložila najmanje 200 miliona evra, a koliko će država Srbija da uloži u projekat „Beograd na vodi“ možda će se saznati jednog dana.
Podsetimo, osim poklonjenog zemljišta i plaćanja pripreme istog za izgradnju, država je projekat „Beograd na vodi“ izmestila iz sopstvene jurisdikcije, a u korist interesa investitora.
Podsećamo, ta neverovatna uzurpacija zakona sprovedena je zbog nekoga ko direktno ulaže svega 150 miliona evra (obećavane 3 milijarde), a ima pravo na najskuplje zemljište u gradu narednih 30 godina (najavljivane 3-4 godine). Odnos koji je na nivou majčinske ljubavi ili tinejdžerske nekritičke zaljubljenosti. A to izgradnja Beograda na vodi nije.
Navedeni primeri svakako ne pripadaju korpusu evropskih vrednosti, ali paradoksalno, i pored svega, vlasti u obe zemlje su godinama imale snažnu podršku Evropske unije!
EU koja je početkom imigrantske krize svako malo zaboravljala na proklamovane vrednosti, pod izgovorom bezbednosti tolerisala je brojne ispade dve vlasti i time postala saučesnik.
Tako je za EU normalno da se u obe zemlje kritičari doživljavaju kao neprijatelji, da se satanizuju i prizemno vređaju, dok se foskula državni udar svako malo koristi.
Vredi istaći i da su obe vladajuće partije doživele ogromnu ekspanziju i razvile klijentilističku infrastrukturu.
Koliko dobro ide VRMO-u govori podatak da su peta (!) najbogatija partija u Evropi, dok je Makedonija poput Srbije na evropskom privrednom začelju sa 10 puta manjim BDP po glavi stanovnika, od onih na čelu Kontinenta.
Nadamo se da vladajuća SNS neće i u tome iskopirati VRMO, jer to ne bi bio put ka proklamovanom zavetu na mir i stabilnost, kao što to nisu ni neažurirani birački spiskovi, partijsko zapošljavanje, stalno sužavanje medijskih sloboda, laži, kršenje zakona i redovno zastrašivanje građana.
Ali to bi svako trebalo da zna…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
