Misterija biračkog spiska

Beogradski izbori su prošli, rezultati su poznati, pobednici slave, preživeli poput SPS-a takođe, dok se gubitnici pitaju kako će i da li će moći dalje.

No, dok nedoumice oko budućnosti traju, već godinama postoji jedna značajna nelogičnost, koja je sada već prešla u misteriju, a to su birački spiskovi, odnosno njihova tačnost.

I njome se niko ne bavi, a da nešto ne štima jasno je svakom laiku, svakome ko iole poznaje brojeve.

U Beogradu je po poslednjem popisu iz 2011. godine živelo 1.659.440 građana, a pravo glasa na izborima za Beogradsku skupuštinu imalo je 1.610.000 građana, dakle 50 hiljada manje od ukupnog broja.

To bi trebalo da znači znači da u Beogradu ima svega 50 hiljada maloletnih osoba odnosno svega tri odsto, što je svakako nije slučaj.

Iako je prirodni priraštaj u Srbiji negativan, pomenutih tri posto je daleko od realnog stanja, koje beleži npr Republički zavod za statistiku.

Tako je, primera radi samo u vrtićima u 2014. godini u Beogradu bilo 65.489 dece, kada se tome pridodaju učenici u osnovnim i srednjim školama dolazimo u najmanju ruku do pet puta veće brojke.

Prema proceni iz 2012. godine („Demografska statistika u Republici Srbiji“, RZS), broj stanovnika Srbije koji imaju 0-17 godina je 1.269.068, a to je 17,6% od ukupnog broja stanovnika. U „prevodu“ na Beograd očekivan broj bi bio oko 300 hiljada maloletnika

Da se radi o konstantnoj nelogičnosti potvrđuju još neki podaci iz ranijih izbornih turnusa u glavnom gradu.

Tako je 2014. godine prema podacima Gradske Izborne komsije izašlo 50,66 odsto birača, odnosno 805.046 građana, dok je 2016. na spisku bilo 1.609.438, a glasalo 837.295.

Svi ovi lako dostupni podaci pokazuju da se nešto ne uklapa. I to debelo. No, ono što posebno para zdrav razum je inertnost vlasti i državnih organa da reše ovu nedoumicu.

I sadašnja ali i prethodna vlast jednostavno su ignorisale ovu u najmanju ruku zbunjujuću činjenicu ostavljajući bez odgovora zainteresovane, a to su građani, baš oni koji ih biraju i čijim glasovima dobijaju (krhki) legitimitet.

Aljkav i neprecizan birački spisak nije u interesu ni jednoj zemlji koja ima nameru da se naziva državom.

Sa takvim nelogičnim spiskom u dobroj meri se obesmišljavaju izbori i dobijeni rezultati, a prefiks demokratska teško da se može stavite ispred imena Srbija.

Da li je to možda neki tajni plan, zavera ili nešto treće ostaje da se vidi, ali prema do sada viđenom, političkim akterima u Srbiji ovo kao da nije važno.

Zato i umesto zemlje imamo „Aspurdistan“ u punom sjaju.