Naši i njihovi zlikovci

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gospodine, kad neko bude osudjen za 12 srpskih beba koje su umrle u Banjaluci, postoji mogucnost da i mi priznamo zlocine.Nikad ne govoriten o okolnostima zlocina.
   Niko nije isao da ubija u Srebrenicu tek tako, ti jadni srebrenicani su pod okriljem zasticene zone ubili vise od 3 500 srba, civila u Podrinju. E je..ga, preku…lo!

2. Da li je iko osudjen za zlocine u Vijetnamu, Iraku,Siriji ,Palestini, itd itd , sve je to samo rat,Bosanski Srbi su jednom vec doziveli velikodusnost Bosanskih muslimana i Bosanskih hrvata pa zavrsise u koncentracionim logorima…. sta sad tocak se okrece

3. Nažalost naše rekacije u Srbiji govore da smo isfrustrirani činjenicom da zločinci na drugim stranama nisu kažnjeni već šetaju kao slobodni ljudi i slave se kao heroji. I upravo tu leži zamka u koju smo upali kao društvo o čemu govori ovaj tekst. Iako se sa autorom (i nekadašnjim kolegom) ne slažem u mnogim kolumnama ovde je pogodio centar. Bez obzira što se mogu voditi rasprave o definiciji srebreničkog zločina (a po karatkteru nije genocid) i broju žrtava, ne možemo ostati nemi i indeferentni na činjenicu da je neko odlučio da postrelja skoro sve ratne zarobljenike iz enklave i pride da kasnije bude ovenčan statusom heroja.

4. 1. Prema podacima Odjeljenja za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije od početka do kraja rata u BiH (1992-1995) godine na teritoriji opština Zvornik, Srebrenica, Bratunac, Vlasenica sa opštinom Milići, Kalesija sa opštinom Osmaci i Šekovići pogunulo je 2.385 Srba. Žrtve su selektovane prema mjestu stradanja, a ne prema trenutnom prebivalištu, mjestu boravka, rođenja ili mjestu ukopa.

   1.1. To je 882 osobe manje u odnosu na brojke koje su u svojim govorima spomenuli tadašnji Premijer i sadašnji Predsjednik Republike Srpske.

   2. Od ukupnog broja Srba (2.385) koji su stradali u ovih 6 opština (plus opštine Milići i Osmaci) 1.974 su vojnici, 387 civili, a 24 su svrstani u kategoriju „nepoznat status“.

   2.1. Ostaje nejasno odakle tadašnjem Premijeru i Predsjedniku Republike Srpske broj od 3.267 srpskih civilnih žrtava, kada je Odjeljenje za istraživanje rata, ratnih zločina i obradu dokumentacije pronašlo 387?

5. Каже аутор: "Без обзира што неки други нису осуђени за сличне злочине, то ваљда не може да некоме да за право да постане бездушан и у крањем случају, нечовек."
   Не даје ова ситуација право никоме да буде бездушан и у крајњем случају, нечовек.
   Аутор сматра да "није фер" што није осуђен Насер Орић, и тиме сматра да је испунио своју обавезу савести. Није ни изблиза испунио своју обавезу савести, зато што је међу тим "неким другим злочинцима" Насер Орић "тек" мали кољач на крају колоне.
   У ХХ веку само је Сребреница три пута етнички чишћена од Срба, уз бестијалне злочине. НИКАД НИ ЈЕДАН ОД ТИХ ЗЛОЧИНА НИЈЕ САНКЦИОНИСАН. Нису кажњени ни Поћерек, ни Саркотић, ни Фрањо Јосиф, ни Павелић (а ни Миклош Хорти), ни Изетбеговић а ни Туђман. И небројени други.
   Чак ни у блиској прошлости нико за понављајуће геноциде над Србима није кажњен. У неким случајевима, суђења достижу висине бурлеске. Шандор Кепиро је ослобођен кривице за неспорно учешће у Новосадској Рацији, јер, пазите, "у то време у мађарским законима није био предвиђен овакав злочин, па ни казна за исто дело".
   Колико год смешно било, то је "мејнстрим" матрица за одређивање шта је злочин а шта не.
   Велика наша геноцидолошкиња Јања Беч-Нојман, која иначе непоколебљиво стоји НА ставу да је помињање геноцида над Србима по себи геноцидно "јер се тиме покушавају оправдати сррпски злочини". Елем, срби не смеју ни да кажу да су им рођаци клани. Али не! И силовање је одређено тиме "на шта силоватељ мисли док силује". Пошто Јања зна да Срби мисле на Велику Србију у тим моментима силовања муслиманке, то силовање геноцидно. Ако је силоватељљ муслиман, а жртва српкиња, размишљања сличне нарави нема, те је у питању само "физичко злостављање". И ако мислите да је у питању нека булазан лудаче утекле из "Лазе" или Горње Топонице, варате се. Јања Беч-Нојман само промовише философију "Хашког трибунала".
   Шта имамо у коначници? Да у укупној "маси" злочина на Балкану, српска кривица не спада чак ни у "статистичку грешку", већ може да се мери само промилима. У ХХ веку Срба је побијено 2,5 милиона душа. То су непорециво размере холокауста и биолошког затирања. У случају "Хашког трибунала", Међутим, само су Срби кажњавани. У случају "Хашког трибунала" више него нацисти у Нирнбергу.

   Ако аутор жели да пише држећи се моралне праведности, на помињање једне муслиманске бебе морао би поменути имена 999 српских беба, да би сачувао подједнаку емпатију и еквидистанцу.

6. Da su Srbi u redu, period posle devedesetih bi bio sansa da somostalno krenu napred i , zahvaljujuci svojoj intelektualnoj i demokratskoj supremaciji, brzo i vidljivo napreduju na svim poljima, ne obaziruci se na ostele iz ex-Yu. Imamo rezultat i realnost: lenjost i nesposobnost vlasti, bezanje od istine, stalno bavljenje susedima, dizanje tenzija i sirenje lazi oko ugrozenosti..sve osim izlaska iz krize . Zlocin je nas, ubijali smo, placajuci vojsku , zeljeli Veliku Srbiju, gresili. Komentatori koji brane zlocin su za zaljenje.