Dođe tako skoro svakom čoveku da mu se ne svidi odraz lica koji vidi u ogledalu.U takvim trenucima, neki su spremni da ono što im se ne sviđa kod sebe, projektuju na druge, a čini se da je ministar policije Nebojša Stefanović jedan od njih.
Nebojša iz Beograda je čini se “pukao” u danu protesta vojnog i policijskih sindikata kada je osuo uvrede što na radnike, što na predsedničkog kandidata Sašu Jankovića.
Navodeći da je Jankovićeva izjava da se Srbija vraća na ponašanje iz devedesetih, skandalozna i da laže građane.
“On je čovek bez obraza i mnogo je puta lagao građane Srbije”, rekao je Stefanović.
I sve to samo koji minut pošto je legitimno sindikalno okupljanje nazvao političkim protestom, odričući im pravo da budu nezadovoljni standardom, izrečenim upravo u maniru devedesetih.
„Kad je Šarić bio glavni investitor u državi, gde su bili ti ljudi, što nisu protestovali, ispred Šilerove… Nisu bili nigde, toliko ih je to interesovalo“, rekao je govoreći o policajcima i vojnicima u protestu.
“Janković nije uradio ništa da postigne da građanima bude bolje”, poručio je zatim ministar, iako je Kancelarija zaštitinika građana rešila na desetine hiljada slučajeva u kome je država zakazivala, bilo da je u pitanju bivša ili sadašnja vlast, dok je sam Janković van tablioda, pretežno prepoznat kao čovek koji je dobro radio svoj posao.
Sa druge strane, ministar policije je najpoznatiji po blago rečeno sumnjivom doktoratu, na isto tako sumnjivom po kvalitetu Megatrend univerzitetu. No, to nije bio kraj, već je u zamahu blaćenja u kaljugu ponovo povukao budućeg predsedničkog kandidata Jankovića :
“U vreme kad je on bio zaštitnik građana, narko-dileri su bili najveći investitori Srbije, možda je napisao neko tiho saopštnje o tome, koje je završilo u nekoj fioci i ništa više”, dajući primer klasične demagogije. Zaista nije jasno kakve veze ima Zaštitnik građana sa tim. Možda je mogao u istoj rečenici da ga optuži i za svetsku ekonomsku krizu ili makar za rat u Siriji… U međuvremenu, ovih meseci, narko dileri ginu svako malo u međusobnim obračnima bilo da su na ulici, na šinama, ili da automobili lete u vazduh u po bela dana, a neke su i prebijali uz pozdrav bezbednosnim kamerama. I sve to pored hiljada pripadnika bezbednosnih službi.
Te “sitnice” iz njegovog resora nije pomenuo Nebojša iz Beograda.
Kao što i dalje ne može da kaže kako je moguće da se u centru glavnog grada Srbije, u pola noći ruše zgrade, kidnapuju građani, dok policija ne odgovara na pozive. I kako je moguće da se makar javno, gotovo godinu dana kasnije, o tome ništa ne zna. Za većinu bi pomenuto blo dovoljno za kraj ministarske karijere, ali ne i za Nebojšu koji je rešio da o sopstvenim neuspesima progovori kroz etiketiranje drugih.
Da li mu je sada makar malo lakše kad se pogleda u ogledalo?
Sumnjam.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
