Neoliberalna korona

Neoliberalizam je postao dominantni ekonomski ali i društveni model u poslednjih 40 godina. Po njemu se ustrojavaju sve vrednosti u društvu, gde je tržište jedino važno i jedino što se vrednuje i gde sve ima svoju cenu u novcu.

Ostale vrednosti polako nestaju iako se na njima zasniva naša celokupna civlizacija bez koje se ne bi razvili. Humanost, ljubav, zdravlje, obrazovanje, nauka, empatija, solidarnost….

Srbija je ovih godina jedan od primera gde se zarad velikih i jakih, gazi dostojanstvo običnog čoveka i gde su prava onih koji rade sve manja i sve više na udaru. Opšta nesigurnost radnih mesta, male zarade u odnosu na troškove, nepoštovanje odredbi zakona na štetu slabijih, nemogućnost adekvatnog lečenja, rad sa pelenama, uvrede, šutiranja i ostala ponižavanja… postali su svakodnevna praksa.

Iako možda na prvi pogled ne bi pomislili, zašto bi onda bilo drugačije kada je u pitanju borba protiv korona virusa?

Primeri neoliberalne doktorine u borbi protiv bolesti itekako su vidljivi u Srbiji makar u ovoj 2021. godini. Šta više, Srbija je može biti i Meka neoliberalnog koncepta pošto se dosledno i bez obzira na posledice, sprovode neke metode inspirisane neoliberalnim vrednostima.

Jedan od standarda ovog koncepta je što manji uticaj države na dešavanja, odnosno njena funkcija je da samo omogući nesmetano funkcionisanje tzv. slobodnog tržišta. Otprilike da se ne meša u svoj posao, već da omogući privatnom kapitalu, najčešće krupnom, da maksimalno profitira.

Baš kao što se država i nadležni organi, a pre svega Krizni štab već mesecima ne meša u svoj posao. I pored toga što već neko vreme imamo najveći broj zaraženih na svetu na million stanovnika, nove mere nisu uvedene, a ni stare, osnovne, se ne poštuju.

To je valjda primer samoregulacije, još jedne mantre neoliberlanog sveta da će “nevidjiiva ruka“ tržišta sve urediti kako treba. Na tržištu zdravlja i života ta ruka je korona. Ipak, ta ruka nikad nije samo jedna, tzv. samoregulacija dešava se samo uz delovanje drugih faktora (zakon jačeg), poput države koja u ovom slučaju osim nečinjenjem, pomaže ovoj ubilačkoj ruci nedoslednim ponašanjem ili promovisanjem ljudi koji govore laži i poluistine na medijima pod svojom kontrolom. 

Vlast je pod krinkom samoregulacije, stavila u geto one koji su se pridržavali mera, a nečinjenim povećava, rizike da ti isti obole jer insistira na  stalnom mešanju neodgovornih i odgovornih. 

Ne postoje, kovid propusnice, niti bilo kakve kontrole, stimulisanje ili restrikcije bilo da se radi o vrtićima, školama, kafanama, radnim mestima, javnom prevozu, sportskim halama, noćnim klubovima, kafićima, restoranima…Nigde. Ljudi su prepušteni sebi, svojim načelima i sreći. 

Tako stižemo do još jednog imperativa neoliberalne ekipe, a to je da posao ne sme da trpi, dok ljudi i zdravlje nisu toliko bitni. U Srbiji kao što znamo sve radi bez ikakvih ograničenja, a efekat toga je između ostalog, zdravstveni sistem koji je pred pucanjem, o čemu svedoči i sličan broj hospitalizovanih u Srbiji i deset puta brojnijoj Velikoj Britaniji. Istovremeno, za vlast će uvek biti kreveta, neće se čekati na prijemu kod lekara. Ne zaboravimo ni opsesiju rejtingom predsednika i vladajuće partije, jer dolaze izbori, a vlast znači i ogroman prihod.

Poput institucija u kojima sede neoliberalni učenici i građani su prihvatil neke od vrednosti ovog ustrojenja, poput sebičluka i pohlepe. Mada, neko bi to nazvao kratkovidošću i glupošću.

Svedoci smo od prvog dana da građani pokušavaju da prevare mere, jer kako živeti ako se preskoči po neki odlazak u kafić, tržni centar ili noćni klub ili je potrebno odreći se bilo čega uobičajenog.

Prevara mera je sa protekom vremena dostigla nove vrhunce, pa ljudi tako sad masovno odbacuju sve mere. Čak i one kojih su se pridržavali do skoro, kada su pitanju virusi, gripovi. Udar na logiku i zdrav razum je izuzetno jak, a brani se još jednim svetim gralom neoliberalizma tzv. slobodom.

Sloboda izbora da se neko ne vakciniše, da se ne pridržava mera, da se ponaša kao da ne živi u zajednici, već sve prema samo svom interesu. A tu su dozvoljene i prevare i laži. Još neke od priznatih vrednosti neoliberalizma pošto je za veću dobit sve dozvoljeno, a moral je nešto kao prevaziđeno.

Ne pomaže ni što ovih dana na svakih 24 sata imamo 50 sugrađana manje, što je prosečan broj preminulih u periodu januar – avgust veći ove godine za 62 odsto, jer zbog pritiska korone drugi ljudi ne mogu da se leče. A korona pritiska u dobroj meri jer veliki broj ljudi baš briga za posledice sve dok je njima potaman.

Slobodno tržište proizvodi mali broj pobednika i ogromnu armiju gubitnika, dok istina i prave slobode postaju sve manje bitne.

Srbija je ovih dana blizu petocifrene brojke novozaraženih na dnevnom nivou, a ako se to desi, ulazimo u nepoznatu spiralu. Izvesno je da bi u tom slučaju ljudski život imao manju cenu/vrednost, a da li ćemo ignorisati i ovu pretnju i ići unazad možda i do sopstvenog kraja videćemo. Na nama je.