Nije vam on za sve kriv

Plate od još malo pa 400 evra koje nikako da se povećaju, ekonomska dubioza za mnoge, bez obzira na priče vlasti o nekakvom privrednom rastu i boljiku, kolaps neoliberalnog koncepta i sve veće raslojavanje, dalje urušavanje kvaliteta zdravstva (npr. beogradska opština Palilula u 21, veku nema ni jedan rentgen aparat), otpuštanja u školstvu, preterano rasipiništvo kada su u pitanju propala javna preduzeća, nedonošenja Zakona o ispitivanju porekla imovine, sveopšta estradizacija kadrova i konstantno urušavanje institucija samo su deo brega problema.

Ali, izgleda da nisu dovoljno inspirativni za opoziciju da ponudi nešto više, nešto drugačije, poput nove i bolje vizije kako bi se pomenuti problemi rešavali, kako bi ovo društvo krenulo napred, odnosno nešto što bi građani Srbije prepoznali kao vredno i nešto što bi ih nateralo da npr. izađu na izbore.

Umesto novih ideja i zalaganja za vrednosti, najčešće slušamo reakcije na to šta je AV rekao, po bilo kom osnovu, praveći neretko od njega zvezdu i zadovoljavajući mu sujetu da svima i stalno bude na pameti. Nezaobilazan.

Tako  je više-manje i ovih dana. Podsetimo, opozicija je bila najvidljivija na dan polaganja zakletve novog predsednika, kada se okupila na Trgu Republike ponašajući se po malo kao dete kojem je neko uzeo igračku i sada ne zna šta će od sebe. Porukom „nije moj predsednik“ i sl. demonstrirali su da poput gorepomentih ne mare toliko za institucije. Umesto toga, mogli su da pokažu da, uprkos tome što su „igrali“ u nefer uslovima tokom izborne kampanje, treba poštovati institucije i svečanost.

Međutim, posle tog dana umesto najavljene silovite kritike, praćenja svake izgovorene reči, ukazivanja na nadležnosti, opozicija je skoro pa samo ćutala. I tako sve do megalomanske inauguracije, kada su se poput pomenute male dece utrkivali ko će da „baci bolji hejt“ prilikom odbijanja pozivnice ili komentarisanja preskupog vašara u SIV-u.

Mora se priznati da je ovakva polutabloidna komunikacija daleko lakša od hvatanja u koštac sa problemima i nuđenja alternativnih rešenja. Sa takvim ponašanjem opozicija može i sebi da upiše deo zasluga za ovakvo stanje u Srbiji.