Od Ušća – Lešće

Šta više, kako vreme prolazi, deluje da je netrpeljivost sve veća. Padaju parkovi, poljane, nestaje drveće po gradovima, dok se po nacionalnim parkovima uništavaju reke mini hidroelektranama ili se na vrhu planina grade nelegalni betonski objekti.

Na delu je detaljno i plansko obračunavanje sa zelenilom, gde se devastacija naziva regulacijom.
Zamena teza je stigla je i do centra Beograda, a posle pravno sporne i u javnom interesu neobjašnjive gradnje u okviru projekta “Beograda na vodi” prešlo se na drugu stranu reke, na Ušće.

Ovaj park je uz Kalemegdan najveća zelena površina u centru grada, a prema planu gradskih vlasti od nje neće ostati gotovo ništa, makar kada je zelenilo u pitanju.
Umesto toga, planirana je betonizacija pošto toliko zelenila očigledno smeta oku i duhu vlastodržaca u glavnom gradu.

Ovaj desant na prirodu je u režimskim medijima već proglašen za čudo, a sam park unapred najlepšim, mada ako se sve realizuje, možda će naprikladnije biti, nazvati ga čudovištem ili grobljem zelenila.

U Nacrtu plana detaljne regulacije parka Ušće, predviđaju se mnogobrojni sadržaji, poput panoramskog točka koji će naravno biti 20 metara veći nego onaj poznati iz bečkog Pratera, zatim rolerkostera, boba na šinama, zgrade akvarijuma, Prirodnjačkog muzeja…. Tome treba pridodati i najavljenu žičaru sa Kalemegdana, gigantski jarbol, prateća parking mesta, zagađenje izduvnim gasovima ili prateće sadržaja poput kiosaka i slično.

Posebno bezobrazno i uvredljivo je opravdanje najavljenog uništavanja, gde se navodi da je Park prijateljstva “najveći park u Beogradu, a sadržajno nije ispunjen i nema mnogo posetilaca”.
Osim drskosti nameće se pitanje i zdrave pameti, pošto su parkovi na celoj planeti mesta gde se ljudi šetaju, trče, voze bicikle, bacaju frizbi, igraju badminton, sede na travi, dišu zdraviji vazduh… I sve to u MIRU. Sadržaji u parku su prema tome staze za šetnju/trčanje/bicikle, drveće, a kada su u pitanju beton i gvožđe – klackalice, ljuljaške, klupe, sprave za vežbanje, stolovi.

U pitanju je nažalost već viđena priča, a najavljeno vašarište gde mu mesto nije, je savršena prilika za “ugrađivanje” i “kombinacije” onih bliskih vlastima, bilo tokom radova ili kasnije, eksploatacijom sadržaja.

Tako se još jednom potrebe i prava građana kada su u pitanju javne površine i zdravlje, potčinjavaju privatnom interesu kome je jedino i samo lični materijalni profit na pameti.

I nema to veze sa napretkom, a još manje sa Bečom. Panoramskim točkom se ne postaje Beč, već se trajno uništava nešto što je decenijama čuvano i održavano, a od grada pravi kasaba i mentalna i prostorna.

Civilizovano i mesto dostojno življenja poput Beča se postaje izgradnjom kanalizacije, vrtića, pravih parkova, metroa, gde se sistemski brine o bolesnima i nemoćnima, umesto što se sudbine prepuštanju broju poslatih SMS-ova, a parkovi poput onog na Ušću služe svim građanima, a ne uzurpatorima.

Uvid i rasprava

Javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije parka Ušće otvoren je do 13. decembra, u zgradi Gradske uprave grada Beograda, u ul. 27. marta br. 43-45 (sala 2 u suterenu) svakog radnog dana od 9 do 18 časova. Javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda, održaće se u zgradi Gradske uprave grada Beograda, u Kraljice Marije 1 (sala na XX spratu), 20. decembra 2018.godine, u 13 časova. U toku javne sednice, sva prisutna fizička i pravna lica koja su podnela primedbe u vezi sa Nacrtom plana u pisanom obliku, mogu obrazložiti primedbe pred Komisijom za planove Skupštine grada Beograda.
.