Otkucavaju ekološke bombe u Srbiji

Iako se “ekološki ustanak” desio pre mesec dana ekologija je i dalje u Srbiji jedna od tema o kojoj se dosta piše, govori, polemiše…

Podsetimo se skup ispred Skupštine Srbije bio je okidač za snažnu reakciju vlasti. Osim uobičajene kritike, obećavano je tada štošta, najavljivano takođe.

Bili smo svedoci najava nekih konkretnih dela, poput donošenja Zakona o obnovljivim izvorima energije, zabrane izgradnje MHE makar u zaštićenim područijima, zatvaranja jednog okna rudnika i najavu da će se u zaštitu životne sredine ubuduće ulagati više novca nego do sada čime bi ta suma mogla da ide ka oceni prihvatljivo.

O tome su pričale premijerka i dve ministarke. Delovalo je kao da se vlast setila da je životna sredina stvarno važna. Kao i uvek velike reči se lako izgovore, dok je dela daleko teže sprovesti, pa zato da pogledamo šta se desilo u poslednjih mesec dana, koliko je proteklo od velikog skupa nezadovoljnih.

Dijalog sa građanima na čekanju, Rio Tinto i ministarka Mihajlović pumpaju brojke

Dijalog sa udruženjima građana koje se bore za odgovaran odnos prema životnoj sredini nije započeo. Održan je dvodnevni događaj u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Pripadnici raznih grupa građana nisu pozvani, ali im je nakon molbe dozvoljeno da se obrate pet minuta na kraju dana. Izvesno je da posle ovog skupa poverenje nije poraslo.

Za to vreme, istraživanja o izgradnji rudnika jadarita kod Loznice i dalje traje. Državni organi i dalje ponavljaju da će sve biti urađeno u skladu sa studijom izvodljivosti bez ulaženja u detalje. Da je zakone i standarde moguće zaobići, do sada smo više puta bili svedoci. Takođe, do sada navodne zalihe jadarita koji u sebi sadrži litijum i bor našle su se na proveri jer osim kompanije Rio Tinto nema potvrde da je zaista radi o 10% svetske proizvodnje. Šta više, kako se bliži planiranog početka eksploatacije, taj procenat se popeo na 12% o čemu je govorila ministarka Zorana Mihajlović. Ona je sa podacima Rio Tinto nekritički baratala i iznela tvrdnju da će posao biti vredan 56 milijardi dolara, a umesto očekivane rente od 3-4% ministarka je profit popela na mnogo viši nivo “otvarajući” bez ikakvog osnova fabrike litijumskih baterija i električnih automobila, da bi poentirala sa fantastičnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) od osam do 15 odsto.

Ne bi bilo očekivano da ove brojke narastu kako se bude približavao rok za planirani početak eksploatacije.

Ministarka niije rekla ni reč o tome da većina zemalja ne dozvoljava eksploataciju, što zbog straha od devastacije životne sredine ali i zbog toga što litijum kao deficitarnu robu čuvaju za sebe.

Zakon još na čekanju

Zakon o obnovljivim izvorima energije još nje donešen. Od marta se nalazi u Vladi koja je podržala predlog i čeka se da se nađe pred poslanicima u Skupštini. Da li će time biti zadovoljene standardi potrebni za zdravu životnu sredinu još se ne zna.

Ono što se zna da do zabrane gradnje MHE neće tek tako doći. Kako najavljuju iz resornog ministarstva “sve MHE koji su u izgradnji ili su već izgrađene u skladu sa propisima, ukoliko su se istih pridržavale, nastaviće sa procesom izgradnje odnosno nesmetanim radom, ali će biti pojačana kontrola i nadzor”, što znači da će u zaštićenim zonama biti najmanje 33 male hidroelektrane.

Još jedan problem koji Zakon neće rešiti je prostor zaštićenioh zona. Stručnjaci navode da je u Srbiji pod nekim stepenom zaštite samo 7,6 odsto teritorije, a prema međunarodnim obavezama, konvencija o biološkoj raznovrsnosti, do 2020. je trebalo zaštititi minimum 20 odsto. Takođe upozoravaju da mnoge MHE koje se nominalno nalaze van granica zaštićenog područja, zapravo su metrima daleko od granice i svakako pripadaju tom osetljivom ekosistemu.

Podsećamo da je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović postavila kao cilj da Srbija 2040. godine dobija 40% energije iz obnovljivih izvora. Sada 70% odsto energije dobijamo iz uglja, tačnije najslabije vrste – lignita, koji svojim sagorevanjem oslobađa najviše otrovnog ugljen dioksida.

Odsumporavanje može da počne

Krajem aprila delegacija Vlade u sastavu premijerka Ana Brnabić, ministarka rudarstva i enrgetike Zorana Mihajlović i ministarka za životnu sredinu Irena Vujović posetla su blok B Termoelektrane Kostolac, tačnije postrojenja za odsumporavanje koje bi trebalo da smanji zagađenje vazduha Kostolcu, ali i šire.

Termoelektrana Kostolac B je pojedinačno najveći zagađivač u Srbiji, a iza je TE Nikola Tesla pored Beograda. Primera radi one su u 2019. godini emitovale više sumpor-dioksida nego sve francuske, bugarske, poljske i češke TE zajedno, navedeno je u Regulatornom institutu za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) iz Srbije.

Ova organizacija je zaslužna i za tužbu protiv EPS zbog ugrožavanja zdravlja građana višestrukim prekoračenjem dozvoljene emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac.

Jasno je koliko je važno da ovo postrojenje radi. Ovih dana nema zagađenja jer je toplo vreme, pa će se pravi efekti videti tokom jeseni kada krene grejna sezona. Svima je u interesu da ovo postrojenje radi maksimalno dobro i da postrojenja za odsumporavanje bude na svim velikim zagađivačima.

Pravda za Frušku Goru, Adu Ciganliju i belorepe orlove

Tokom mesec dana od “ekološkog ustanka” nastavljena je seča šuma u Nacionalnom parku Fruška Gora, a omiljeno izletište u širem centru Beograda Ada Ciganlija je opet bila smrdljiva, zahvaljujući novom hemijskom zagađenju Čukaričkog rukavca. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je najavio da će se narednih dana utvrdi o kome se radi. Iako su prošle dve nedelje, to se još nije desilo, iako su građani koji žive tu kao i članovi veslačkih klubova koji treniraju na špicu Ade svedočili da se iz obližnje Šećerane ispuštaju otpadne vode, te da se vidi cev iz koje curi tamno braon masa. Zagađenje je počelo u novembru 2020. godine.

Takođe u Beogradu, ovog puta na levoj obali Dunava na 6-7 kilometara od centra nalazi se bara Reva, u kojoj žive mnoge zaštićene biljne i životinjske vrste, a jedna od njih je i orao belorepan koji je ugrožena vrsta u celoj Evropi. Međutim, ovaj rezervat prirode nije zaštićeno dobro a umesto brige preti mu nestanak. Razlog je deponija i sistem za reciklažu betona i drobilice za šut Gradske čistoće. Očevici kažu da dnevno 100 ak kamiona istovari svoj teret.

Izgleda da nam je važnije da imamo đubre blizu centra grada umesto da čuvamo kontitnentalnu životinjsku atrakciju.

Ostaje li Beograd bez vode?

Najstrašnija vest, možda i godine stigla je nedavno iz Vlade Repblike Srbije koja je usvojila predlog Zakona o metrou i gradskoj železnici, Planirano je da se sa realizacijom tog projekta, vrednog šest milijardi evra (prošle godine je cena bila 4 milijarde), započne do kraja ove godine.

Metro sam po sebi nije problem, ali jeste problem pravljenja podzmene stanice na glavnom vodoizvorištu Beograda. Još zlokobnije zvuči najava da će Makiš biti mesto izgradnje novog poslovno stambenog kompleksa, što bi potencijalno moglo da vodi da Beograd ostane bez pijaće vode, a to je katastrofa. Neporostivo.

Kao što se vidi iz priloženog ekologija je i mesec dana od “ustanka” i dalje važna tema, što je jako važno, pogotovo kada se živi u zemlji koja ne pridaje važnost zdravoj životnoj sredini i koja godinama gazi i evropske standardne koje je sama propisala. Sigurno je da komšije neće blagonaklono gledati na dalje zagađenje vazduha koje dolazi iz Srbije.

I to nije kraj priče. Tu su ekološke bombe u SMederevu, Boru, Majdanpeku
Po potezima koje je vlast popovlačila jasno je da nisu rezultat svesti već moranja, a jasno je da je pritisak građana u nedostatku političke volje i slabosti institucija možda i najjači alat za odbranu voda, vazduha i zemlje.

Do pobede. Za sve nas.