Iako se Beograd već danima može nazvati Smogograd, Crnograd, Otrovgrad niko od čelnika se nije oglasio. Nije kao kod snega u decembru, formiran krizni štab, nisu se slikali u akciji, objašnjavali, pozivali.
Veliki je broj onih koji su na TV-u makar jednom videli stanovnike Pekinga kako se probijaju kroz maglu smoga sa maskama na ustima.
Takođe je veliki je broj onih koji su osim sažaljenja i empatije prema tamošnjim građanima, ipak osetili olakšanje jer “hvala bogu kod nas nije tako”.
Ipak svi oni nisu u pravu, pošto je Beograd ovih dana zagađeniji od Pekinga, čime se svrstao u sam svetski vrh. I ne samo Pekinga, pošto je Beograd daleko iza sebe ostavio i megalopolise poput Londona, Pariza, Njujorka, Berlina, Moskve ili gradove Frankfurta, Bukurešta, Zagreba, Bratislave, Bukurešta. Stojeći tako rame uz rame sa Sarajevom, Pljevljom, Bitoljem, Tuzlom, gradovima koji godinama važe za najzagađenije.
Ovaj trend nezadrživo vodi dva miliona ljudi ka crnoj zdravstvenoj statistici i to bez izuzetka. I to svega par dana posle obilnih padavina snega koje su očistile vazduh.
Iako se već danima može nazvati Smogograd, Crnograd, Otrovgrad niko od čelnika se nije oglasio. Nije kao kod snega u decembru, formiran krizni štab, nisu se slikali u akciji, objašnjavali, pozivali.
Budimo iskreni, nije sve na gradskim čelnicima jer je potreban zajednički napor celog društva, strategija i vizija. No, ipak mnogo toga leži na gradskim čelnicima, pošto je zagađenje u Novom Sadu 16 do 18 puta manje, a sigurno je da nema toliko manje ljudi i trovača.
Međutim, apsolutni muk je nedopustiv i može nazvati glasnim. Ili mukom nesposobnosti, neodgovornosti, nesvesnosti, nesavesnosti.
Muk koji pokazuje i nedostatak vizije.
Pitanje zdravog vazduha i čistih voda trebalo bi da budu osnova, a ne neka od poslednjih rupi na svirali, bez obzira ko je na vlasti.
U pitanju je najviši javni interes i svako ignorisanje istog vodi ka bolesti odnosno propasti, bilo poslovnoj ili zdravstvenoj.
Brojači BDP-a trebalo bi ovih zimskih dana da se bave proračunima koliko će radnih sati biti izgubljeno narednih godina zbog bolesti ili koliko će građani morati da dodatno opterete svoj budžet zbog lečenja. Pravilo koje je poznato i kao “bolje sprečiti nego lečiti”.
I da se sete da bez obzira koliko ko bio bogat ili blizak vlastima, kombinacijama, od zagađenog vazduha oboljevaju svi, a najpre naša budućnost – deca.
Prioritet oko koga niko, makar među svesnim bićima ne bi trebalo da ima dilemu. Prioritet koji govori gde je potrebno ulagati budžetske novce i umesto npr. migova koji služe za pokazivanje mišica, a bogme i srednjeg prsta komšijama okrenuti se sebi.
I zdravlju svih nas. Sve drugo je suicidno, poražavajuće i degradirajuće.
Tako da molim, pamet u glavu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.