Razlika između Šveđana i nas

Moj prijatelj reče, “razlika je što su oni mislili da su okupljanja dobra ideja pa postupali tako. Mi mislimo da su okupljanja jako loša ideja ali nas baš briga”. Tačna opservacija koja pokazuje koliko smo duboko šizofreno društvo.

I zaista, “srpski” model je sada daleko “ispred” Šveđana kada je u pitanju neopreznost. Dozvoljena su masovna okupljanja bez ograničenja, pa smo tako u četiri dana bili svetski rekorderi kada su u pitanju skupovi. U dva slučaja u pitanju su bile fudbalske utakmice sa 15-ak hiljada ljudi, a treću masovku organizovao je SPS na Tašmajdanu. Njima pridodati i stotine, pa i hiljade onih koji su pohrlili u noćne klubove. Tako su Beograd i Srbija postali svetski lideri. U idiotluku i neopreznosti.

Srbija je tako za tri meseca napravila pun krug kada je u pitanju odnos prema virusu. Od šopinga u Milanu i najsmešnijeg virusa, preko direktnog prenosa neodgovornog, pretećeg i paničnog ponašanja predsednika, poruka da će nam groblja biti mala i izuzetno restriktivnih mera, do neobuzdanog popuštanja, kao da je korona nestala ukazom o prestanku vanrednog stanja.

Jedino gde važe stara pravila jesu pozorišta. Rad im je i dalje zabranjen bez ikakvog popuštanja mera. Niti jedna predstava, niti jedan gdledalac do 25. juna, dok klubovi, kafići, restorani rade li rade već nedeljama. Da li plaše za živote glumaca i publike više nego za zdravlje ostalih, ili se plaše glumaca i predstava pred izbore. Biće da je u pitanju opcija dva, a strah je sudeći prema ovome ogroman.

Ovu raspojasanu politiku prati i promena u načinu tretiranja i praćenja. Nema više konferencija za medije, promenjeni su testovi i počeli da se koriste nedovoljno pouzdani. Nov je i način merenja da li je neko oboleo/ozdravio, pa je tako u Srbiji makar prema statistici za jedan dan izlečeno 4.000 ljudi.

Poruke koje se šalju iz Kriznog štaba i državnog vrha imaju efekat i u prestanku nošenja maski bilo gde –  javnom prevozu, radnom mestu, kafićima u zatvorenom prostoru, a naravno kazne se ne pišu iako propisi postoje.

Korona virus se pojavio i u vrtiću, a da roditelji čak nisu bili ni obavešteni. Ima neke simbolike, da su među obolelima ovih dana, ljudi iz estrade i TV Pink, koji su sledeći preporuke počeli da se ponašaju neodgovorno i tako daju primer milionima koji ih gledaju.

Osim političara, pre svega onih vlasti koji su spremni da bez razmišljanja ugroze zdravlje ljudi kako bi ostvarili svoj cilj – održali izbore, neverovatno je ponašanje struke koja šminkanjem podataka, olako troši svoj legitimitet, poverenje, stečeno poštovanje decenijskim radom, olakim prelaskom na sudeći prema dosadašnjem iskustvu opasno labav model, praveći vozačkim rečnikom rečeno, zaokrete od 180 stepeni, rizikujući da se opet vratimo tamo odakle smo jedva izbegli. Ili još gore da kao u npr. u Rusiji korona eksplodirala još jače, kada se već mislilo da je gotovo. Činjenica je da od reklasiranja mera u očekivanog pada novoobolelih nije bilo, dok je procenat zaraženih takođe veći od predviđenog, a kao i do sada jedna osoba može da zarazi veliki broj ljudi. Jasno je da razloga za nebrigu nema.

Ali zato je ponašanje građana je slika i prilika sistema u Srbiji. Niko ne haje za optimalna rešenja, retko ko misli o javnom interesu, obrazovanje i odgovornost su na niskom nivou, dok su očekivanja i stepen licemerja na visokom.

Nadajmo se da nećemo skupo platiti još jednu našu masovnu glupost, a da bi u budućnosti mogli da jednom dostignemo švedski standard, ali kada su u pitanju ljudska prava, sloboda medija, ekonomija, zaštita životne sredine, a ne u greškama koje mogu da nas koštaju života.