Slučaj Ksenije Radovanović: Nasilje i selektivna pravda

Nasilnik koji je vređao i ošamario Kseniju Radovanović je uhvaćen i osuđen, zasluženo ali poprilično oštro za praksu za učinjeno (ne) delo, uz to i neviđenom brzinom za naše institucije u sličnim situacijama.

Svaka čast, bilo bi lepo da je zaista takva situacija u Srbiji, no svi znamo da je glavni motiv to što je u celu priču umešen politički protivnik vlasti, Sergej T, a nažalost, ne nasilje nad Ksenijom.

S tim u vezi treba podsetiti da do sada nije razrešeno, tačnije procesuirana i osuđena lica u civilu koja su pokušala da prošle godine da otmu Kseniju Radovanović tokom jednog od protesta NVD BGD, uz izostanak reakcije prisutnih policijaca u uniformama.

Nema ni kazne za nasilnika koji je mnogo brutalnije nego u KC Gradu pretio Kseniji tokom akcije ispred deponije u Vinči.

Po starom receptu zajedno sa policijskom akcijom sinhronizovano su se pojavile objave „istraživačkih DB „novina“ poput Informera i Aloa o vezama Sergeja T i nasilnika Vladušića.

Ne zaboravite o kome se radi i koliko im se može tek tako verovati, to su mediji koji na dnevnoj bazi krše sve kodekse svog posla, osim kada su u pitanju npr. sportski rezultati i repertoar u bioskopima.

Selektivna pravda nije pravda. Dok svi svi nismo zaštićeni niko nije. Žene, muškarci, flora, fauna. A u Srbiji su svi na udaru.

Bila to Marija Lukić, najprogonjenija žena u Srbiji već više od godinu dana a u čiju odbranu do skoro nije stala gotovo ni jedna grupa za zaštitu žena/ljudskih prava, vandalizovanje hotela Šumadija, bespravni hotel na vrhu Pančića, uništavanje i trovanje reka, netransparentnost privatizacija, paljenje kuće i pretnje novinaru iz Grocke, odgovornost za pad helikoptera, seča stotina stabala ili najavljeno rušenja dela Kalemgedanske tvrđave zbog gondole, sve masovnije pogibije radnika…nebo je granica…a problem svih nas.