Jedna od retkih stvari zbog kojih građani Srbije mogu još uvek da budu ponosni jeste košarka.
Ova igra uspela da preživi u Srbiji i rat i sankcije, i ekonomsko i moralno survavanje i da uprkos svemu ostanena niovu makar približnom kao nekad u Jugoslaviji. A to nije malo.
Kao podsetnik na moćnu Jugoslaviju, u košarci je preživeo pobednički nerv i više manje redovno donosio nam radosti.
Ovih dana ponovo se igra veliko takmičenja, Prvenstvo Evrope, a građani i navijači Srbije i pored izostanka cele prve petorke (a i malo više od toga), ne bez razloga opet očekuju i nadaju se medalji.
A zašto i ne, jer kada je košarka u pitanju, kod nas je sve moguće. Pri tome ne zavisi sve od snage, skočnosti i preciznosti već i od onoga što je u glavi, stručnog prilaza i vrednosnog sistema koji je utkan, na našu sreću, u generacije trenera i igrača.
Sistem koji je zasnovan na stručnom ali i izuzetno posvećenom radu. Sistem koji je nadrastao igru već je i odlično mesto za školovanje karaktera. Sistem u kome se poštuju igrači, gde se očekuje da igranje za reprezentaciju shvate kao čast, ali i da znaju i prihvate da niko nije veći od tima. Bez obzira da li se taj preziva Divac, Đorđević, Danilović, Bodiroga, Rebrača, Teodosić, Bjelica…
Najbolji su tu, da to budu kad je najteže, da daju primer i da poguraju one sa nešto manje znanja i talenta.
Za razliku od česte domaće prakse u raznm sferama, kod košarkaša po pravilu nema unapred ispucavanja alibija bez obzira da li je u pitanju sudijska nepravda, težak žreb, nesrećni promašaj ili već pomenuti izostanak pola tima.
Umesto alibija ono što dobijamo jesu poruke da momci rade maksimalno i pošteno, da se podržavaju, odnosno da su tim i da će „izginuti“ i „pobiti“ se na terenu protiv bilo kog protivnika.
Pričaju i rade ono što kažu. Ne hvale se toliko, iako su mnoge stvari uradili„prvi put u istoriji“ ili „prvi put u skorijoj istoriji“. Ne „trube“ o tome, već rade, dele ali i uživaju.
Oni su primer mnogima, a na njih bi makar malo mogle da se ugledaju eliteili preciznije tzv. elitepoput politčke, kojajedva čeka neki uspeh ili podvig sportista kako bi se zahvaljujući položaju ogrejali malo na suncu prave slave.
Iza njih su dela, transaprentna, a ne afere,
Iza njih je istina, a ne laži.
Kod njih nema lažnih diplomai kvazi stručnjaka, nema izbegavanja posla, otimanja, zloupotrebe, uskraćivanja,postavljanja podobnih, a ne pravih.
Ima samo kvaliteta, sigurnosti da će dati sve od sebe i da će dati sve za saigrača pored sebe.
Ponekad uspeju, ponekad ne.
Ali to je više nego dovoljno.
I hvala im.
I neka nastave tako.
[youtube https://www.youtube.com/watch?v=ex1OV3lZYEo]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
