Veliki Srbi koji to nisu bili

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Меша Селимовић се изричито изјашњавао као Србин и ово што пише у тексту није тачно. Такође је изричито захтевао да се његова дела воде као део српске књижевности. То је написао у тестаменту, али то данас не поштује Сарајево и убраја га у бошњачку књижевност. Ако је аутор хтео да броји крвна зрнца, не знам како су она могла да се промене код конвертитских народа…

2. A kako odredjujete ko jeste, a ko nije Srbin? Ima li nekog valjanog kriterijuma? Moze se naci danas medju "zastokim" Srbima onih koji su cincarskog, hrvatskog, nemackog, turskog… porekla

3. Koliko znam otac Žikice Španca (brat Dragoljub, sestra Mara) bio je Poljak, majka Okga Srpkinja.

4. Zar c es ti odredjivati ko se oseca Srbin, ako se neko izjasnjava kao Srbin to je njegova stvar a poreklo je nesto drugo. Po tvom obrascu onda su svi majmuni. I sta ti to znaci rodjeni Bosanac.

5. Cincare da bi postao prosvecen I pismen Srbin!

6. Извин’те, а чиме је то Константин Поповић, познатији као Коча, задужио Србију и Српски народ??? По сопственом признању, каже да је у животу од свега чиме се бавио, најбоље ”играо тенис”?! Његов стриц је на пример, ”задужио” Србе тако што је српској војсци лиферовао брашно ”обогаћено” песком! Отуда и надимак – ”песак”! Дивна и племенита породица, нема шта,,,

7. Zaboravili su ovom spisku "velikih Srba koji to nisu" da dodaju i Matiju Beckovica "srbina po profesiji" poreklom sa kozjih staza Crne Gore. Tu je i njemu slican Kosta Cavoski, Smilja Avramov … i ostali iz plejade velikih.
   .

8. Meša Selimović pripada srpskoj književnosti. Pretpostavljam da bi autor teksta trebalo da bude upoznat s tim, a možda i sa Selimovićevim opusom. Ne znam kako se osećao, ali stvarao je u tesnim vezama sa srpskim književnošću i pod njenim uticajem.
   Inače slažem se sa ostalim što je autor izneo. I sam mislim da svako ko je preskočio svoj plot i otišao u drugu zemlju, upoznao druge ljude, druge kulture i običaje ne može da mrzi druge nacije. Veličanje po nacionalnom ili lokalpatriotskom principu više je stvar neukosti nego superiornosti.
   U tom smislu meni kao Nišliji koji to ne želi da bude, rođenom u Hrvatskoj i nezadojenom mržnjom prema Beograđanima (koju šire oni kojima uspešniji smetaju, a ne čine ništa da mrdnu svoju zadnjicu i ostave nešto za sobom) izuzetno smeta busanje u grudi tipa „Ja sam rođeni Nišlija, Palilulac“ ljudi kojima je to jedina vrednost i koji nemaju ništa iza sebe. Žalosno je to što svako koga pominju da je poznat Nišlija ili je nešto napravio kada je otišao ili je u stvari došao u Niš. Rođeni Palilulci ostali su kod Palilulske rampe posmatrajući svet preko vozova koji dolaze i odlaze.