Zašto je uspeo ekološki ustanak

Skup nekoliko hiljada građana ispred Skupštine Srbije najveće je ekološki motivisano okupljanje do sada održano u našoj zemlji.

Iako pod imenom ustanak, nije značio bilo kakvo nasilje, a i pored toga što se nije digla “kuka i motika” može se sa sigurnošću reći da je ovaj skup bio uspešan.

Iako nije došlo do revolucije, veoma je primetno da poruke sa platoa ispred Skupštine odzvanjaju Srbijom, što je i bio cilj protesta.

Ekologija je od subote postala tema kojom se bavila javnost. Ekologija je danima tema i u režimskim ali i profesionalim medijima, a to, nije čest slučaj.

Možda i najvažnija reakcija je ona koja dolazi od vlasti, odnosno Vlade Republike Srbije, pošto su po pravilu i logici najodgovorniji oni koji su na vlasti. A ova ekipa je to skoro pa deceniju.

Čini se da i pored toga što nije bilo 50 ili 100 hiljada ljudi prepoznat je potencijal nezadovoljstva građana, što je za rejtingom opsednutu vlast, mnogo važnije od npr. zaista zdrave životne sredine i zdravlja građana.

Tako su se redom oglašavali premijerka, resorna ministarka, ministarka rudarstva i energetike. Po običaju hvalile su svoj rad, međutim, ono što je iznenadilo jeste i konkretna akcija. Ili makar najave isith.

Naime ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović objavila je da je okno u rudniku Jama u Boru koji eksploatiše kineska kompanija Zi Đin zatvoren zbog zaštite životne sredine. Iz ovog rudnika su kako stvari stoje ispuštane su štetne materije u reku Pek koja je proteklih meseci zbog menjala boju od zagasitožute do sivomaslinaste i pitanje je da li u njoj ima života. Ako i ima, bilo bi to malo čudo prirode.

Ministarka Mihajlović ponovo je aktuelizovala raniju najavu da će biti zabranjena izgradnja mini i ostalih hidroelektrana u zaštićenim područijima, što je takođe korak napred u spašavanju vode, zemlje, vazduha, biljnog, životinjskog sveta i zdravlja ljudi u Srbiji. Zakon je kako kažu već u Skupštinskoj proceduri.

Mihajlović je najavila i plan da Srbija 2040. godine dobija 40% energije iz obnovljivih izvora, dok je premijerka stavila ekologiju u tri prioriteta vlade Srbije, a resorna ministarka podsetila koliko je novca do sada uloženo.

Veliko je pitanje da li bi do bilo čega sličnog došlo da nije bilo protesta i da nema ljudi koji stoje iza njega, jer vlast nije malo puta ignorisala pozive na zdrav razum

Bilo kako bilo, ekologija je konačno postala važna tema što ona i jeste.

Važno je i istaći da niko iz Vlade Srbije nije naveo argument koji je olako davao predsednik Srbije, kako je ekonomski razvoj u direktnoj vezi sa velikom zagađenošću, odnosno da je prekomerno trovanje vazduha, vode i zemlje normalna pojava koje se ne može izbeći, kao i posledice koje slede.

Naravno bilo je u nastupima članica Vlade i klasičnog preterivanja, laži, uvreda, politikanstva. U tome je prednjačila resorna ministarka Irena Vujović, koja je još jednom pokazala koliko služi za slikanje i rodnu statistiku, a ne za bavljenje svojim poslom. Osim uvreda na račun ljudi okupljenih ispred Skupštine, hvalila se opštim mestima – da oni rade, a da građani vide rezultate.

Nije jasno, da li je pod radom mislila na pomenuto trovanje reke Pek, zagađenom vazduhu po kome su gradovi u Srbiji u svetskom vrhu, masovnoj seči stabala po Beogradu, uvozu automobila koji zbog zagađenja više ne mogu da se voze po Evropi, trovanju npr. topčiderske reke i spuštanju otrova na Adu Ciganliju, izletištu desetina hiljada ljudi, gradilištima na vodoizvorištima na Novom Beogradu i Makišu, masovnoj seči šuma u nacionalnom parku Fruška Gora, Kopaoniku, …Lista je predugačka.

Premijerka je, pokušala da okrene priču naopačke i povezala rast standarda sa razvojem ekološke svesti, čime je, osim odsustva svesti uvredila brojne građane Srbije koji ne žive kao “bubreg u loju”, ali eto, znaju koliko je važna zdrava životna sredina.

No, pomenuti biseri su se i mogli očekivati, ali ne toliko i najave i konkretna dela.

Šta je razlog tome, nagla odgovornost, evolucija, strah od negativnog publiciteta ili želja da se zauzmu što bolje pozicije, jer ekologija traži i novčana ulaganja odnosno profit, videćemo u narednom periodu. Loptica je, kako se kaže u njihovom polju.

Izvesno je da je nemoguće istovremeno nemilice zagađivati i tvrditi da se to ne radi. Izvesno je da bi u dobroj meri morali da promene sopstveno ponašanje.

Ispred sebe imaju velike izazove, jer i dalje ako nema kiše i vetra dišemo jedan od najzageđnijih vazduha na svetu, problem MHE se neće rešiti njihovim eventualnim ukidanjem samo u zaštićenim područijima, desanti poput onih na Fruškoj Gori i Kopaoniku gde se neplanski seku šume i grade zabranjeni objekti su i dalje deo svakodnevice, prljave reke su tu, kao i gradovi poput Bora, Majdanpeka, Smedereva, Kosjerića, Beograd je bez prećiščivača otpadnih voda,a na vodoizvorištima se planira stambenih blokova i metro stanica, a Rio Tinto nema nameru da odustane, iako nema garancija da mega eksploatacija Jadarita neće uništiti zemlju oko Cera i Vukovog Tršića, a zatim zagaditi Drinu koja će dalje teći ka Savi.

Ovo poslednje je u nadležnosti pre svega ministarke Zorane Mihajlović i biće prava mera njenog angažmana, iskrenosti, svesti i moći.

Građani koje se ovo tiče žele razgovor, a članovi Vlade bi mogli da se podsete da su oni samo predstavnici tih građana, a ne vladari. Ovom temom bilo bi lepo da se više bavi i opozicija jer bi time ekologija bile još više u fokusu i ova tema bi imala šanse da zaista postane važna. A možda će opozicija, čast izuzecima, zbog sopstvene inertnosti još jednu temu prepustiti vlastima. Ne bi im bilo prvi put.

Što god da se desi, jedno je izvesno. Ako uništimo životnu sredinu stradaće svi. I bogati i siromašni i vlast i opozicija i sva naša deca.