Da li bi platili milione pa i desetine miliona evra/dolara/funti za jpg fomat kolaža ili tweet koji je dostupan svima?
Možda vam se više sviđa da desetine hiljada vrednih novčanica date za običnu fotografiju nečeg običnog, poput Bruklinškog mosta doduše napravljene iz ruke nekog posebnog, poput glumca Džona Kliza.
Upravo ovh dana obaraju se rekordi u trgovanju kripto valutom NFT (non fungable token), a vest nedelje za sada je prodaja prvog tvita ikada za 2.915.835,47 dolara. Da, skoro pa tri milioan dolara. U pitanju je poruka osnivača ove mreže Džeka Dorsija (Jack Dorsey) gde piše “just setting up my twttr”, objavljena 21. marta 2006. godine.
Nije vam jasno zašto bi ova još uvek javno dostupno rečenca vredela gotovo tri miliona dolara? Verujete mnogima nije, verovatno i većini ljudi na planeti.
Kupac prvog tvita smatra da je u pitanju pametna investicija.
“To je deo digitalne ljudske istorije. Ko zna kolika će cena biti za npr. 50 godina“, izjavio je Malezijac Sina Estavi poredeći prvi tvit sa Da Vinčijevom Mona Lisom.
Ostalo je nejasno kakve veze ima Mona Liza sa prvim tvitom, pošto Đokondin osmeh nije prvi crtež ili portret, već najpoznatiji, ali o tome neka misli ponosni vlasnik prvog tvita. Ljudi koji su poput Estavija u poslu blok čejn tehnologija i kripto valuta smatraju da se prvi tvit može uprediti sa retkim izdanjem neke knjige ili veoma važnom memorabilijom.
Ako tri miliona deluju previše za tvit, šta reći za kolaž od 5.000 delova, dizajnera/digitalnog umetnika pod imenom Bipl (Beeple aka Mike Winkelmann) koji je prodat za, pazite sad, 69.346.250 dolara!! I to ni više ni manje nego na aukciji prestižne kući Kristis (Christies). Poput tvita i ovde se ne radi o delu od koga zastane dah, osim kada je reč o ceni. Od nedavno, tačnije 11. marta 2021. Majk je postao treći najplaćeniji živi umetnik na svetu.
Šta tek reći o grupi koja je otkupila za velikih 95 hiljada dolara sliku najpoznatijeg svetskog street art umetnika Banksija (Banksy) digitalizovala je, zatim javno spalila i nećete verovati prodala za četiri puta veću sumu.
Sve u svemu, kroz NFT za poslednjih mesec dana kupljeno i prodato digitalnh dobara za više od milijardu dolara, čime je ova valuta ušla na velika vrata u svet trgovine.
O čemu se zapravo radi?
NFT (non fungable token) iliti nezamenljivi tokeni kako im ime govori ne mogu se promeniti direktno na valutu na koje smo navikli. Za razlku od drugih sličnih valuta, svaki NFT je jedinstven. On predstavlja vlasništvo jedinstvenog proizvoda koji u sebi sadrži bilo šta digitalno: crteže, gif-ove, pesme, video igrice, fotografije…
Iako se ne može direktno menjati za tradicionalne valute, lako je zamenjiv za druge kripto valute, a samim tim i za evre, funte, dolare….
Ova mreža privlači najviše umetnike, ljude iz industrije igara, ali sve više i poznatie brednove.
Ono što se nameće kao logično pitanje odakle odjednom ovoliki rast interesovanja za trgovinu basnoslovnim sumama u okviru NFT iako kripto valute nisu ništa novo. Razloga ima više, a većina se svodi na istu motivaciju kao i ranije.
Jedan od razloga je stari dobri hype ili napala kako bi se reklo na srpskom. Loženje kao i mnoga druga za nečim što je u trendu, s tim što se u kripto svetu sve seli na digital pa je u pojavnom obliku drugačije. I trenutno basnoslovno skupo.
Ali suština je ista kao i ranije, ljudi su odlučili da nešto ima vrednost. Bio to papirni novac, obveznica ili kripto valuta.
Razlog za mnoge je kao i u drugim poslovima biti među prvima, jer ako stvar uspe, onda je izvestan veći dobitak. Ko je pre 3-4 godine uložio u bit coin danas ima 5-10 veću vrednost. O onima koji su pre 10 godina investirali da ne trošimo reči.
Želja za lakom zaradom. Pomenuti Beeple je bio preserećan kad je jesenas prodao svoje delo za 60 i nešto hiljada dolara, da bi 11. marta ta brojka imala još tri nule. Sada verovatno ne zna gde udara, ali zanimljivo je istaći da Beepie ne doživljava sebe kao umetnika, jer mu to zvuči pretenciozno, već kao dizajnera.
Kritičari ističu osim gramzivosti i pohlepe koja prati ovo društvo i nedostatak kreativnosti koja stvara zaista nešto, bolje, novo, umesto menjanja pojavnog oblika uz napumpavanje vrednosti. Takođe, postavlja se pitanje da li imamo višak novca kada se za po mnogima trivijalne stvari izdvajaju ogromne/nerazumne sume novca.
Pucanje balona i uticaj na životnu sredinu
Kao i u ofline svetu i ovde lako može doći do pucanja balona. Džinovski rast svakako čini uslove idealnim. Vreme će po običaju pokazati da li digitalne memorabilije zaista vrede kao dobro opremljena bolnica, nekoliko škola, fudbalski stadion, tone i tone hrane ….
Ono što je izvesno sa ovim fenomenom jeste negativan uticaj na životnu sredinu. NFT kao i druge kripto valute dobijaju se “kopanjem/rudarenjem” koja zahtevaju veliku potrošnju električne energije i ostvalja dubok “ugljenični trag”.
Kad se podvuče crta NFT manija ima iste imenitelje sa mnogim balonima i inovacijama – a to je da se radi o nečemu novom, da je motivacija neretko pohlepa i želja za brzom zaradom i da negativno utiče na životnu sredinu.
Po tome u stvari ništa nije novo, već je samo pojavni oblik drugačiji i iz ovog ugla gledanja možda blesaviji. A da li ćemo zaista da napravimo iskorak koji će učinit nešto veliko za društvo u celini, a ne toliko za nenormalnu zaradu pojedinaca ostaje na čekanju u nekom drugom krugu evolucije.
Za utehu svima je informacija da će Džek Dorsi pretvoriti NFT u bitcoine, pa u tradicionalan novac i donirati kao pomoć ugroženima u Africi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
