Samoponiženje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Stidim se i ja sto pripadam istom rodu, Iščašen narod,

   1. Stidim se i ja tebe i tvog komentara.

2. „Ne pamtim veće samoponiženje radnika. I obesmišljavanje rada“

   Tipicnom Gedzi, „Gazdi“ kako to arhaicno i otomanski zvuci, najdrazi bi radnik bio koji bi bio isplacivan u eurokremu i cackalicama, zar ne?

   1. Ko ne veruje piscu neka prošeta ispred neke teretane – ima ih barem po jedna u svakom kvartu naših gradova. Momci (i devojke dapače) u top formi, jaki, mladi, bradati, oko ušiju ošišani a gore gnezdo ili obrijanih glava, sve više išarani nekim bitnim porukama i slikama voljenih, u skupim trenerkama, er-maxicama ko stantno ulaze ,,igraju tegove“, nešto važno polemišu o proteinima i aminokiselinama, konstantno se pickaju, pipkaju i poziraju. Uvek imam isti utisak-kao da su se zagrejali, pa su iskočili da pokidaju 6:0;6:0; Nadala na nemom terenu u blizini. A ono ništa. Oni sednu u neka lepa kola ili zalašu neki bolji bike i odu… kući kod mame i tate na ručak. I nešto novca za uveče i za sutra. I tako svaki dan. Meni je ovo potpuni fenomen Srbije. Ljudi u najboljim godinama, zdravi, lepi…i? Ćorak.

   2. Nema razloga da budete nekulturni i da vređate.
      O visini zarada uvek treba polemisati.ali gde čitate u tekstu da je uopšte pomenuta visina zarada ? To nije tema teksta.
      Ako nema rada nema zarade, nema plate. Onaj ko ne radi nije radnik, čak i ako je formalno u nekom radnom odnosu. Šta tu tačno nije jasno ? Ako nema mogućnost da radi, onda ne dobija platu/zaradu nego pomoć. On je onda primalac pomoći (naknade za nezaposlene npr.) ali nije radnik.
      Ako određene osobe ne moraju ili neće da rade a pri tom traže pare (ne zaradu) kad hoće, koliko hoće, i od koga hoće (poslodavca, države, drugih radnika, ostalih ljudi…) onda se takvo zanimanje ne zove „radnik“. Zove se razbojnik. Isplata takvom delatniku teško da je nekom mila i draga, pa i da je u eurokremu i čačkalicama.

      1. Koga sam povredio? Junake tranzicije bez dana radnog staza? Kolika je plata radnika FIAT-a u Kragujevcu? 300 EUR max, moze li se od toga normalno ziveti? Sta to treba da znaci, sindikalni pokret su osnovale bitange i lencuge kriminalci jer recimo istorijski nisu bili zadovoljni sa eurokremom i cackalicama?

   3. E pa resenje je jednostavno, prodaj njivu, zalozi stan, otvori firmu i ti postani gazda.

   4. Čuj, eurokrem. Pa vi hoćete da srpski bizmismeni propadnu? Kakav eurokrem, šećerne table su za njih i to od onog Kostićevog šećera od trske. Da im od jedne table poispada i ono malo preostalih zuba, pa im onda ne trebaju ni šećerne table, a ni čačkalice.

3. E moj, Vi.
   Nikad od Vas čovek i nikad od mene zver!

4. Pitam autora teksta, ako ne i price, kakve veze ova pateticna prica ima veze sa Sumadincima generalno! Na ovakav primer ima barem sto gde ljudi rade po 3 posla da prehrane decu i jos stignu da pomazu i druguima.
   Meni deluje da bi autor menjao narod, tj, svoje mesto boravka, sto u danasnje vreme i nije neki problem. Dacu samo jedan mali primer, u vezi teretane! Znam, slucajno instruktora u teretani kome dolaze mladi ljudi sa deformitetima, po savetu lekara, i marljivo rade tih par sati nedeljno da poprave ono sto priroda nacini od njih!
   Narod, Sumadinci, Krajisnici, Vojvodjani ili Crnogorci je SVUDA ISTI!
   SAMO JE OKRUZENJE DRUGACIJE!

5. Ja stvarno ne razumem u čemu je smisao ovog teksta? Da “autor poznat redakciji“ ukaže na to kako su u Srbiji radnici krivi za sve. Da ide niz dlaku postojećem režimu koji sopstvene građane prodaje kao polurobovsku radnu snagu? Da dokaže kako su Srbi lenj narod? Pa sram vas bilo! I neka “autor poznat redakciji proba da se zaposli preko agencije koja uzima lavovski deo zarada ili ti kako narod kaže ubira kajmak bez po muke. Te agencije su najobičnije proanice novca i pretpostavljam da je “autor poznat redakciji“ vlasnik jedne takve!

   1. Smisao je da pokaze da nije problem u korupciji, pljacki i izrabljivanju gradjana od strane, drzavi milih, preduzetnika, vec je problem u lenjosti i pohlepi radnika. Autor bi kao preduzetnik trebalo da zna da svako bira svoju poslovnu odluku. Redovno pohadjanje teretane cesto u buducnosti donosi veci profit od manelnog rada, pa prema tome ne solite pamet drugima o tome sta je dobra poslovna odluka

6. Ja ne znam šta da kažem. Naš narod je potpuno poremećen. Ona ima malu penziju a sin plaća 3000 za teretanu i jedva preživljavaju. Svašta. Mi smo bolesno društvo. Da li su moj pokojni deda ili otac išli u teretanu? Nisu, ali su radili puno. i bili zgodni. Tata mi izgleda kao mladić. Nema stomak. Uvek nešto petlja a ima 75 godina.

7. Vrlo je zanimljivo zbog cega se nas poslovni covek postideo. Ne… to nije zbog toga sto se radnici uglanom kod domacih poslodavaca tretiraju kao stoka, sto im se plate daju na crno bez uplate doprinosa, sto su ti isti radnici primorani da lece svoju decu preko SMS poruka, ne to je sve Ok. Ali kada se nadje primer nekog lezilebovica u Srbiji onda se o tome trubi na sva zvona. Ma narod je za sve kriv … elita nam je odlicna. Kakv Ibijevski pristup problemu – Zamenite narod

   1. Postovani,

      Na zalost primjeri nisu usamljeni. Prije par godina iz istog tog Kragujevca, majka, inace penzionisani profesor srednje skole, dosla je u dragacevsko selo Vuckovica da bere maline kako bi sinu koji je napunio 36 godina obezbijedi novac za ljetovanje u Grckoj.
      U zemlji gdje se jos uvijek na preduzetnistvo gleda sa podozrenjem, da ne kazem o sumljivoj raboti, nema brzog oporavka i napretka,
      Kada majka sinu kupije Malboro od skromne penzije i sprema mu dorucak kad je podne vec odavno proslo treba da se zapitamo kuda idemo.
      Inace stav sindikata ne treba da vas iznenadjuje, to su isti oni koji su mislili da je Zastava sila i da izlaskom na ulice mogu svoje egzistencijalne probleme da rijese. Sindikat koji misli na zimnicu nije sindikat ili sam ja pobrkao loncice.

8. U Hrvatskoj je stanje alarmantno što se tiče nedostatka radne snage, toliko da su plate porasle nekoliko puta, ali jadac radnika više nema. Ista sudbina čeka i Srbiju, već se oseća nedostatak radne snage a biće i gore nego u Hrvatskoj, po svemu sudeći dolazi kraj vama i vama sličnima koji očekuju da neko radi teške fizičke poslove za 300 dinara na sat 10 sati dnevno. Imam utisak da su bogataši u Srbiji izgubili kontakt sa realnošću, jednostavno narod time što masovno odlazi bojkotuje ovakav nakaradni sistem koji je dozvolio nekolicini da eksploatiše većinu, kada više ne bude nikoga da radi za vaše mizerne zarade neće biti ni vaše masne zarade.

   1. Potpuno si u pravu Ivane. Hrvati imaju taj problem vec nekoliko godina. Slavonija se potpuno ispraznila (prirodno najbogatiji deo Hrvatske). I tamo je njihova elita kao i nasa odnosno … oderi kozu radniku sto vise mozes. Sad su svi ljudi pobegli. Iako su podigli plate i to znacajno u poslednje vreme i iako kada se sve sabere bi mozda sada ljudima bilo bolje da ostanu u Hrvatskoj – mrka kapa. Ljudi odlaze jer su ogorceni. U Srbiji ce biti jos gore. Problem Srbije nije narod, problem Srbije je ELITA illi bolje receno Kvazielita koja lupa po grbaci narod vec zadnjih 100 godina.

9. U drugom delu Srbije, na krajnjem istoku, tekstilne radnice rade po devet do deset sati dnevno, često šest dana u nedelji, da bi zaradile iznos penzije o kome govorite.

   Ne mislim da smo kao narod izgubili radne navike – ne mogu se na osnovu izolovanih slučajeva izvoditi uopšteni zaključci.

   Slažem se sa tezom o besmislenosti odlaska u teretanu jer se to vreme sasvim lepo može iskoristiti u aerobnim vežbama snage u proizvodnji povrća za sopstvenu porodicu.

10. sta je tu strasno? u prvoj prici, covek, tj. majka se ponasa kao neko ko ima izbor. i ima. i sta vas briga sta neko radi sa svojim vremenom i sta zaradjuje i ko ga izdrzava? to je njihov izbor. izdrzava ga majka, ne vi.
    a osoba koja nudi posao njenom sinu ponasa se kao da neko treba da bude zahvalan sto mu se uopste nudi posao bilo kakav.

    druga prica nije iznenadjujuca posto se predsednik ponasa kao da on licno zaposljava sve te ljude. oni i ne shvataju da im predsednik nije poslodavac, pa je normalno da mu se obrate kada ima problema u fabrici.

11. Ovo je izgleda kolumna o stidu čiji je autor toliko stidljiv da ostaje anoniman.Autor se stidi radnika kojima preti otpustanje pa zovu drzavu u pomoć. Pitam se da li se stidi korporacija koje od drzave traze da im plati da bi one otvorile fabriku i mizerno placale radnike.

12. Da li je završen predpregled i kada počinje pregled?