A vlada u senci

Bila je prilika da javnost vidi reformski smelu, evropsku, ekonomski „nabiflanu“ i kreativnu opoziciju u parlamentu dok se vodila polemika o novoj vladi. Mene kao poslovnog čoveka, naravno, interesuje ekonomska politika.

Debata se, nažalost, svela samo na kritiku ekspozea stare-nove premijerke. Nisam, međutim čuo nikakav smeo i smislen predlog neke ekonomske nove, alternativne mere, ideje, projekta ili plana kojim bi opozicija mogla da se istakne i privuče pažnju nas privrednika (ali i građana) da joj poverimo glas na sledećim izborima ili ubedi aktuelnu vladu da taj predlog prihvati i uvrsti u svoj rad.

S obzirom na težinu (domaće i svetske) krize očekivao sam da političari iz opozicije u parlamentu ali i u javnim nastupima najviše govore o predlozima kako da lakše i brže prebrodimo ekonomske nevolje.

Tačno, veoma važan posao opozicije je da kritikuje vlast zbog poteza koje vuče. Hvala bogu, tema za kritiku ima mnogo. Ova naša vlast ima ozbiljne propuste i manjkavosti. Ali, zapamtio sam da je neki pametan čovek nekad rekao da posao opozicije nije samo da kritikuje nego i da nudi rešenja, ako joj je stalo do boljitka zemlje.

Osim kritike ne vidim da je opozicija spremna i sposobna da javno saopšti konstruktivne predloge kako će Srbija izaći iz krize i najzad završiti reforme. Osim opštih fraza, ne vidim da je ijedna opoziciona partija izašla sa spiskom ekonomskih mera koji će najzad reformisati privredni ambijent i uvrstiti našu zemlju među uređene države EU.

Sve što naši opozicionari nude su bajate ideje koje se vrte oko centralne uloge države u upravljanju privredom i utrkivanje u populističkim merama. Naša opozicija stalno ima preča posla od ekonomije i stalno gura glavu u prošlost s fingiranom namerom da ispravlja „krivu Drinu“. Odsustvo predloga za popravljanje ekonomske situacije znak je sterilnosti i bezidejnosti opozicionih partija, što naprednjacima olakšava vladanje.

Nisam do sada čuo i pročitao da neko iz opozicije kaže da će Srbiji biti bolje ako se sprovede reforma (departizacija) javne uprave, privatizacija javnih preduzeća, eliminiše korupcija, ukinu subvencije i spreči klijentelizam. Naprotiv, opozicija je oko svih ovih tema saglasna s vladajućom partijom.

Dakle, nije problem samo to što opozicija nema ideja i kadrova nego što i ona ima iste populističke ideje kao i vlast kad je u pitanju ekonomska politika. Nudi parole, proglase i preraspodelu nesposobna da artikuliše drugačiji model države i ekonomije.

Još čekamo da čujemo, ne šta opozicija misli nego šta predlaže kao rešenje za ekonomske probleme s kojima se Srbija suočava. Recimo, kakav bi branila kurs dinara, kakvu bi vodila izvozno-uvoznu politiku, kako bi zaustavila zaduživanje i rešila dugove, kako bi se borila protiv inflacije, kakav stav ima prema stranim i domaćim investitorima, da li bi privatizovala EPS, kakve bi uvela poreze, da li bi zadržala subvencije i podsticaje i kome bi ih davala, da li bi se uplitala u određivanje minimalne zarade i da li bi koristila regulaciju za tržište rada.

Primećujem da je iz političkog života Srbije nestala jedna važna demokratska institucija „vlada u senci“. Zašto? Neko će reći da je za to kriv Vučić. Mislim da je za to isključivi krivac bezidejna i nesposobna opozicija. Vlada u senci nije dobra samo za građane nego i za vlast jer može da ponudi meru ili rešenje za ekonomske probleme. Neka vlast to odbije, ali će građani videti da postoji pametna alternativa.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.