Arenu čeka sudbina Sava centra

Neki će reći da je takav scenario nemoguć. Naravno, svi smo još pod utiskom slike u kojoj je Arena kao improvizovana kovid bolnica bila simbol, ”glavni junak” u borbi protiv korona virusa. Ali, kako vreme odmiče Arena se vraća redovnim aktivnostima i redovnim mukama u finansiranju poslovanja.

Sadašnji vlasnik (država) dokazao je da nema kadrove koji poseduju znanje da upravljaju tako složenim objektom. Arena, s rukovostvom (priučeni estradni menadžeri) koje postavlja vlast, nikada neće uspeti da zaradi dovoljno novca da sama sebe izdržava, da plati troškove osiguranja i obezbeđenja.

Država nikad neće imati dovoljno para iz budžeta da bi održavala u punoj kondiciji multifunkcionalnu halu, kakva je potrebna Beogradu. I do sada se pokazalo da Arena ne može da zaradi dovoljno novca za izdržavanje i da je grad Beograd bio primoran da joj pomaže s desetinama miliona dinara iz budžeta.

Arena je, za sada, u dobrom stanju jer je relativno nov objekat, ali vremenom će početi da propada zbog nedovoljno kvalitetnog održavanja, uzrokovanog manjkom budžetskog  novca za te namene.

I na kraju, kroz nekoliko godina uz veliko protivljenje javnosti, koja će se pobuniti što se prodaje još jedan od ”simbola” Beograda, država će biti prinuđena da raspisuje tender za tenderom da bi prodala taj objekat, spuštajući cenu samo da se reši još jednog dokaza svoje upravljačko-vlasničke nesposobnosti. Ama sve isto kao u slučaju Sava centra.

Takav scenario, međutim, ne bi morao da se dogodi. Preduslov je da država sad odmah počne da razmišlja o sudbini Arene i da povuče neke neophodne poslovne poteze kao odgovoran vlasnik kako bi taj sportsko-kulturni objekat ostao u dobrom stanju i održivo poslovao na dugi rok.

Najpre, država mora da se javno odredi da želi da sačuva vlasništvo nad Arenom, ali da neće više upravljati tim objektom. To znači da država treba da oglasi iznajmljivanje Arene.

Da li će to biti na 20, 50 ili 90 godina, to moraju pomno da izračunaju specijalizovani real estate eksperti.

Da se razumemo, ne plediram za privatno-javno partnerstvo neke specijalizovane kompanije za upravljanje objektima kao što je Arena i države (vlasnika) nego predlažem klasično iznajmljivanje privatnoj firmi koja ima iskustvo s upravljanjem sportsko-kulturnim objektima. Ali, pod veoma preciznim i unapred definisanim uslovima koje utvrđuje vlasnik (država).

Ugovorom o višegodišnjem  iznajmljivanju Arene država (vlasnik) mora da propiše sve detalje – od visine mesečne zakupnine do obaveze zakupodavca koliko godišnje mora da investira u tekuće a koliko u investiciono održavanje (na primer, tri miliona evra).

Da bi bila samoodrživa i da usput zaradi profit za menadžera i vlasnika Arena mora godišnje da radi, recimo, 250 dana.

Ugovorom o iznajmljivanju briga o popunjenosti kapaciteta neće više biti na vlasniku (koji je dokazao da to ne ume da radi) nego na iznajmljivaču koji će se ”polomiti” da Arena radi i više od 250 dana u godini, jer će tako moći da plati zakup, da održava halu i da zaradi za sebe.

Uveren sam da samo tako država kao vlasnik može da iskaže dve brige. Prvo, da značajan objekat kao što je Arena ostane u njenom vlasništvu (odnosno vlasništvu svih građana). I drugo, da ne dozvoli da finansiranje tog objekta padne na grbaču poreskih obveznika.