Bacite faks

Zašto takva želja?

Pred Novu godinu imao sam intenzivnu prepisku s Poreskom upravom.

U pitanju su bili neki neobični zahtevi Poreske uprave prema mojoj kompaniji pa sam se zato lično kao vlasnik umešao u tu komunikaciju, obično to radi moja služba zadužena za tu vrstu poslova. Elem, predložio sam službeniku u Poreskoj upravi da moje dokaze, viđenje problema i način njegovog rešavanja stavim „na papir“ i pošaljem elektronskom poštom, e mail-om.

Na moje užasavanje, službenik mi je doslovce odgovorio: „Ma kakav imejl, Poreska uprava jedino priznaje faks. Pošaljite mi na faks“.

Živeo sam u uverenju da je faks prevaziđena poslovna mašina. U mojoj firmi faks je odavno prestao da se koristi i nisam bio siguran da li ga mi uopšte više imamo pa sam utvrdio da ga nemamo. O faksu sam samo slušao u kontekstu kako je važan detalj pri zapošljavanju u državnoj službi. Pričalo se, naime, da se u ministarstvima i državnim nadleštvima prekomerno zapošljava partijsko članstvo i da im je jedini posao da „šetaju“ papire od faksa i kopir aparata do nadležnih kancelarija.

Ali, toliko se u poslednje vreme govori o reformi/modernizaciji Poreske uprave i digitalizaciji javne uprave da sam u jednom trenutku poverovao kako je faks postao isto ono što i parna mašina kad je pronađen motor s unutrašnjim sagorevanjem – istorijski raritet.

Ali, ne leži vraže.

Nekako istovremeno kad sam komunicirao s Poreskom upravom ministar finansija javno je rekao kako je u okviru poreske reforme „omogućeno da se sve poreske prijave šalju elektronski“. E, ja sam „na svojoj koži“ doživeo da to što kaže ministar nije tačno. Ne da nisam mogao da pošaljem poresku prijavu, nego nisam mogao da civilizovano komuniciram imejlom i savetovano mi je da svu dokumentaciju pošaljem faksom.

Video sam izjavu našeg ministra finansija da se na transformaciji Poreske uprave radi već nekoliko godina, da su rezultati dobri, ali da je potrebno da se još više uradi. Izjava zvuči prilično šuplje. Video sam takođe da su naš ministar finansija i šef delegacije MMF-a još u septembru prošle godine razgovarali o transformaciji i modernizaciji Poreske uprave „u cilju njene veće efikasnosti i unapređenju rada poreskog sistema“. Tad su se oni saglasili da je to važan proces koji treba da se uradi temeljno i najavili da bi prvi rezultati trebalo da se vide krajem ove godine.

Zašto toliko dugo? Zašto modernizacija Poreske uprave traje toliko dugo? Ko se protivi? Zaposleni u Poreskoj ili političari? Ako sam slobodan da kažem svoje mišljenje, rekao bih da su političari ti koji koče i modernizaciju i reformu Poreske uprave. I da zato koriste eufemizam „temeljan posao“, da bi što duže trajao. Opstrukciju zaposlenih, ukoliko postoji, lako je slomiti ako ima političke volje. A mislim da te volje nema. Političari i dalje računaju da će preko Poreske najlakše držati u šaci i male preduzetnike i velike biznismene. Poreska uprava je efikasna i opasna alatka protiv slobodnih ljudi a poslovni ljudi su, po definiciji, slobodni pojedinci.

Neću posebno da naglašavam, a trebalo bi, koliko je elektronska komunikacija važna za strane kompanije koje u svojim zemljama jedino tako komuniciraju sa poreskim organima. Vlast u Srbiji hoće da se predstavi kao moderna država, a sa poslovnim ljudima razmenjuje informacije na nivou „goluba pismonoše“.

Nikako ne bi valjalo da u Srbiji nema razlike između načina komunikacije države s korisnicima njenih usluga i načina vladanja. I da jedno i drugo podsećaju na prošli vek.

Ime autora poznato redakciji