Bacite faks

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Уууу, факс је за њих наука, моје искуство с њима је: узмите папир и напишите руком! Шта да напишем? (нигде нема образац нити упутство). Идите горе на први спрат ако вас пусти портир испред степеница … Портир ме некако пустио. На спрату дугачак низ канцеларија с обе стране, готово све празне. У целој згради има натписа на језику који није службени државни језик. Има службеника који су предусретљиви и хоће да помогну, ваљда из искуства знају како појединац може да буде изгубљен и беспомоћан у додиру с неразумљивом, тупом државом.
   Они доле не издају папире пре један сат, па седе беспослено до један док им не дођу папири са спрата. Забрањено је снимање мобилним из неког разлога, а бар тиме би човек који чека могао да се забавља. Треба још један папир, није добро, што нисте написали оно (а како да знам шта треба, што нисте негде за толике године написали и истакли шта треба да се напише?). Треба уплата да издају папир. А папир тражи АПР који и тако има све те податке, али треба да им га донесете у физичком облику, јер само тако морате да платите још једну таксу … И да планирате да узмете неколико дана од годишњег одмора, или боловање, јер потврде које доносите код њих важе само ПЕТ наредних радних дана!!! АПР вас одере на следећи начин: донесете хрпу прописаних докумената, службеница на шалтеру их ПОМНО прегледа и преброји, на сваки стави налепницу с ознаком, изда вам потврду, а после неколико дана добијете обавештење да неки папир није добар! И да можете још једном да покушате, али да додатно платити по тарифи која, иначе, не постоји у њиховом прескупом ценовнику. При том, опет вам није јасно шта треба и како треба. И тако, уплатите опет, покушате опет, не знајући да ли ће опет бити добро. На крају, схватите да СУШТИНА није битна, да је важно да на врху документа стоји, на пример, изјава, и онда је то изјава. Ако је изјава, али не стоји горе да је изјава, морате опет.
   Ја сам их доживео као државне разбојнике, бескрупулозне бандите из заседе. Који, исто тако, у неким натписима не поштују службени државни језик.

2. Gospodine anonimni biznismenu, vidi se da ste tipičan primer balkanske poslovne škole. Mnogo arogancije a malo znanja. Da imate iole ikakvog „zapadnog“ iskustva znali bi da se komunikacija sa državom, pa i poreskom služnbom, obavlja u većini slučajeva, zamislite, poštom. Naravno, imate mogućnost i podnošenja poreskih prijava i elektronskim putem, a još uvek se koristi i faks. Što se tiče e-mail komunikacije, to je u Srbiji problem pravosudja a ne tehničkih mogućnosti. Na zapadu je zakonima priznata vrednost e-maila kao zvaničnog dokumenta, što u Srbiji nije slučaj. Samim tim, srpske institucije ne mogu tretirati e mail kao validni dokument. Vi, kao i ogromna masa ljudi u Srbiji, ne shvatate jednu osnovnu stvar. Srpski sistem se ne može popraviti.To je jedan postkomunistički monstrum mutirao u zver „Divljeg zapada“. Potrebno je bukvalno sve ponovo izgraditi od nule, oa i zakonodavstvo i poresku politiku. Medjutim, bojim se da za to u Srbiji hema ni volje ni znanja.

   1. Нисам разумео то с ароганцијом, ал ајде. Имам западног искуства, нема више од две-три европске државе у којима нисам био, знам изврсно један страни језик, и натпросечно сам образован, а компјутерску технологију и интернет користим већ четврт века – видите, за разлику од Вас, умем чак и да пишем на српском језику. А, опет, сваки додир с државом ме јако исфрустрира и узме ми силно време.
      Њихови прескупо плаћени електронски програми најчешће не раде, и несигурни су, тек су фасада иза које стоје партијске незналице. Они не одговарају на упите ел. поштом, а ако одговоре, онда вам кажу да се обратите обичном поштом јер дописе ел. поштом држава не признаје.
      И, тако даље.
      Можемо ми да се надгорњавамо и доказујемо колико хоћемо, држава остаје иста и руга нам се у лице, ту се слажемо. Све треба од нуле, нарочито правосудни систем.
      Будите тако храбри и одсечни и у додиру с њима, ако желите да се нешто промени.

3. Све је то стари, познати комунистички систем који живи своју трећу младост, са све запосленима и њиховим наследницима који само тако могу да имају запослење и да не раде скоро ништа а примају плату. Истина, понеки раде, али, то је бесмислен посао за који они још и немају смисла јер, да имају, бар би мало олакшали грађанима истакнутим писаним упутством или примером како да се ЈОШ ЈЕДАН папир испуни, напише и преда. Овако, главињате по њиховим зградама, чекате испред врата иза којих нема никога, губите дане и новац јер нисте на свом послу, и НИКАД не знате да ли сте нешто добро урадили за тражени папир. То вам је као пресуда на крају, можда се неким чудом ослобођени, а сасвим је могуће да сте и осуђени на још долазака и мучења. Јер, ништа није јасно, ни зашто је потребан одређени папир, ни који је то папир, ни шта треба да пише у њему, ни какве везе то има с било чим сем бирократском потребом да се игра с вама, држи вас зависним од њих, и то вам наплати.
   Ја бих са својим нањем могао да учиним цео систем пет пута ефикаснијим, јаснијим, бржим и смисленијим, али то би значило да држава нема запослене у својој шаци, исто тако и оне који јој се обраћају, исто тако новац за таксе за све те папире.

4. Zanimljivo je da neko ko se ozbiljno bavi biznisom nije svestan svih mogucnosti koje se danas nude. U kompaniji vec 4 godine imamo email to fax i fax to email resenje. Integrisano resenje gde se sve sto dodje kao fax na odredjeni telefonski broj salje se na mail automatski, dok za slanje attachment se procesira automatski i salje se na definisani fax broj.
   I u Americi se jos uvek koristi fax, i ako je dovoljan email i samo potpis za milionske poslove, ljudi vole fax jos uvek i dosta se koristi…