Bagatelisanje ugleda

Taj sindikalista optužio je fabriku u Valjevu da je 2021. godine „nezakonito otpustila“ 150 radnika, odnosno da program rešavanja viška zaposlenih u fabrici nije urađen po zakonu. Zato menadžeri valjevske fabrike traže od suda da kazni sindikalca jer je „imao nameru da naruši poslovni ugled i kreditnu sposobnost te kompanije.

Iz mog ugla kao poslovnog čoveka optužba protiv sindikalca veoma je ozbiljna, ali javnost u Srbiji neozbiljno je shvata. I to je veliki problem. Mi smo se, po inerciji, navikli da je sindikat uvek u pravu, jer je l’ te, brani interese radničke klase. Ali, u Srbiji se već dvadeset godina (s manje-više uspeha) gradi tržišna privreda u kojoj privredni subjekti na tržištu (s manje-više uspeha) stvaraju svoju poziciju. Ta pozicija im je važna kod kupaca da bi prodali svoj proizvod, kod poslovnih partnera da bi obezbedili sirovine i opremu i kod finansijera kod kojih prikupljaju kapital za tekuće poslovanje i razvoj.

Ako im neko, svojim delovanjem ili izjavama, naruši ugled i time proizvede štetu u poslovanju vlasnici kompanija imaju pravo da traže zaštitu svog interesa od pravne države. Poznati su slučajevi u svetu kad su neodgovorne izjave ili delovanje nelojalne konkurencije naneli ogromne štete pojedinim kompanijama čije su akcije na berzama gubile značajan deo vrednosti pa akcionari tražili od pravne države da sankcioniše takvo ponašanje. To su sada učinili i menadžeri firme Valy iz Valjeva, tvrdeći da su kao strani investitori u Srbiji uložili 100 miliona evra za poštenu tržišnu utakmicu i da očekuju reakciju državnih organa.

Italijanska kompanija Golden Lady nije listirana na berzi, ali jeste akcionarsko društvo (s 12 fabrika u svetu, s prodajom na tržištima 70 zemalja i 7.000 radnika) koje živi od tržišta i kome ovakve izjave mogu ozbiljno da naštete poslovnom ugledu. A ugled nije za bagatelisanje.

Potez menadžmenta valjevske firme izazvao je brojne negativne reakcije domaće javnosti koje se svode na tezu da je to „otvoreni pritisak na sindikat, radnike, (i ništa manje nego i na) državu i pravosuđe“.

I ovaj slučaj pokazuje da se mi teško oslobađamo nasleđene prakse da svako može da blati i optužuje kompanije i njihove vlasnike bez ikakvih posledica i da nas ne interesuje što oni mogu da imaju štetu od takvog delovanja. Poučan je primer mog kolege Miroslava Miškovića kome država Srbija, po presudi Vašingtonske arbitraže, mora da isplati desetine miliona dolara jer je policijskom hajkom protiv njega narušila ugled njegove kompanije.

I ovaj sindikalni lider osmelio se da odluku kompanije da 150 radnika proglasi tehnološkim viškom nazove nezakonitom. Ne sumnjam da će menadžmentu valjevskog Golden Lady biti lako da dokaže da je otpuštanje 150 radnika (od ukupno 2.000 zaposlenih) bilo, na primer, posledica smanjenja prodaje i proizvodnje izazvane spoljnim faktorom – krizom Kovid 19.
Sindikalni šef ima pravo da brani samohrane majke i trudnice i niko u tome ne može da ga sprečava.

Ne znam kako će se završiti spor na sudu. Ali, moram da primetim da tužba menadžera valjevske fabrike nije atak na radničku klasu, niti sindikalnu organizaciju a pogotovo ne na državu. To je samo pokušaj odbrane korporativnog ugleda od „političara u pokušaju“ koji se predstavlja kao sindikalni lider.