Bankrot

Naprotiv, odlučio sam se za poruku koja ima – poruku.

Mislite o njoj svakog dana nove godine.

A evo i zašto.

Novinari su pitali bivšeg predsednika Poljske i nobelovca Leha Valensu da li će svoje najbliže obradovati poklonima za praznike, našta je on odgovorio da nema novaca da im kupi uobičajene poklone.

A nema novaca jer je – bankrotirao. (Nije uobičajeno za ovu kolumnu, ali ću citirati gospodina Valensu radi uverljivosti poruke koju želim da pošaljem).

„Bila su vremena kad sam imao novac i trošio ga. Sad sam tu praznih džepova. Ja sam švorc. Nadao sam se da će uvek biti tako kako je bilo, pa sam poklanjao, a ne štedeo. Danas nemam šta da im dam“, rekao je nekadašnji vođa sindikata Solidarnost, koji je imao ključnu ulogu u padu komunizma u Poljskoj.

A kad više nije bio predsednik države putovao je po svetu i zarađivao držeći predavanja.

Od svake od tih „tezgi“, hvalio se ovaj električar, zarađivao je „od zapadnih kapitalista“ po 10.000 do 100.000 evra.

Bila su to solidna dodatna primanja koja su popunjavala porodični budžet uz predsedničku penziju od 6.000 zlota (od 1.350 do 1.560 evra, u zavisnosti od kursa poljske nacionalne valute prema evru) i omogućavala mu da živi na „visokoj nozi“ u odnosu na mnoge svoje sunarodnike.

Zbog nemogućnosti da putuje i drži predavanja Valensa se svrstao među gubitnike pandemije korona virusa.

Penzija mu nije dovoljna da pokrije mesečne troškove za koje mu, po rečima njegove supruge Danute, treba 7.000 zlota.

Nema putovanja, nema predavanja, pa nema ni „osvežavanja“ kućnog budžeta.

A najgore je što nema ušteđevine.

Valensa sve te berićetne godine nije ništa ostavljao sa strane, za „crne dane“.

Sve što je godinama zarađivao od „tezgi“ po svetu odmah bi spiskao.

Deo su trošili on i supruga, a deo je trošio izdržavajući decu i unuke.

„Svi su bankrotirali“, priznao je Valensa u jednom intervjuu.

Leh Valensa se borio da sruši sistem u kome neko nekog uvek izdržava i izgradi novi u kome je svako odgovoran da brine o sebi i svojoj budućnosti.

A onda se dogodio paradoks: čovek koji je u Poljskoj srušio komunizam nastavio je da živi u njemu iako je „na vlast“ doveo kapitalizam.

Zarađivao je od „zapadnog kapitalizma“ a trošio u imaginarnom domaćem sistemu koji je srušio i koji ne priznaje štednju nego proleterski život „od danas do sutra“.

Odbijao je da prihvati novi sistem u čijem je stvaranju učestvovao kao ključni subjekt.

Svu težinu te šizofrenije bivši poljski predsednik sad oseća na svojim leđima.

Zato je bankrotirao.

Kao neke njegove kolege predsednici država, Valensa je mogao, a nije jer je visokomoralan čovek, da se „obezbedi“ dok je bio na vlasti.

Opredelio se da drži predavanja po svetu i tako zakrpi rupu u svom porodičnom budžetu.

Jedina greška koju je napravio, bio je neodgovoran.

Nije čuvao (štedeo) pare za „crne dane“.

I nije naučio decu da sami zarađuju i brinu o sebi.

Poljaci su ga nekad dočekivali ovacijama, sad je doživeo da ga njegovi zemljaci koji žive od prosečne (1.144 evra) ili ispodprosečne penzije ismevaju i podsećaju da nema potrebe da tuguje jer sa 6.000 zlota može kraljevski da živi.

Možda priča o bankrotu nije primerena prazničnoj atmosferi.

Mi preduzetnici živimo s bankrotom svaki dan i on nam stalno visi nad glavom, ne zato što smo nesposobni nego zato što radimo u takvom tržišnom i političkom okruženju.

Mislite o „slučaju Valensa“ dok neumereno trošite to što ste zaradili i dok izdržavate decu koja imaju 40 godina. I šparajte za penzionerske dane.