Baš nas briga

„Daću sve od sebe da s tim novcem učinim dobre stvari“, obećala je Doli Parton, pevačica i autorka i jedan od vodećih filantropa, pošto je dobila nagradu Bezos Courage&Civility Award koju DŽef Bezos, osnivač Amazona i moj uvaženi kolega, dodeljuje aktivistima, filantropima i humanitarcima jer hrabro traže rešenja aktuelnih svetskih problema.

Uzvišen potez poslovnog čoveka.

U našoj javnosti taj čin prošao je gotovo nezapaženo. Niko da pohvali Džefa, mediji se prave Toše kao da je u pitanju 100 dinara. Lepo reče Doli: „Uh! Jeste li rekli 100 miliona dolara?“ A mediji ovih dana s posebnim uživanjem razvlače Džefa kao negativca koja se sprema da otpusti 10.000 radnika. E, pa kad niko neće, evo da glasno kažem – svaka čast Džefu Bezosu na poklonu od 100 miliona dolara.

Sa istim entuzijazmom s kojim je 1994. godine počeo biznis u garaži iznajmljene kuće, on pristupa i filantropiji. Dan pošto je donirao 100 miliona dolara, Džef je rekao da će većinu svog bogatstva (u tom trenutku 124 milijarde dolara) dati u dobrotvorne svrhe. Ima i prioritete za koje će donirati novac – borba protiv klimatskih promena i podrška ljudima koji mogu ujediniti čovečanstvo.

Ne bih rekao da je vlasnik Amazona i jedan od najbogatijih ljudi slučajno izabrao Doli Parton. Legendarna muzičarka dugo se bavi filantropijom i dosad je kroz svoju neprofitnu organizaciju sakupila i donirala desetine miliona dolara za podelu knjiga predškolskoj deci, stipendije srednjoškolcima i grantove dobrotvornim udruženjima.

S ciljem da unapredi kvalitet života dece i ljudi u nevolji. Ona je pomogla da se smanji broj đaka koji napuštaju škole, svakog meseca deli više od milion knjiga deci predškolskog uzrasta i tako drastično poboljšava pismenost a donirala je milion dolara Medicinskom centru univerziteta Vanderbilt za razvoj vakcine protiv korona virusa.

Džef Bezos često je prozivan kao biznismen koji enormno zarađuje i bogati se u vreme krize. Prećutkuje se da on ništa i nikome nije ukrao, ili bogatstvo stekao na nezakonit način. On je samo našao način da ogromnom broju ljudi pomogne da se lakše snabdeju u vreme pandemije i od sveta je napravio veliki dućan. To valjda nije greh.

Utisak mi je da šta god dobro da uradi, moj kolega Džef biće kriv. Takva predstava kreirana je o njemu u javnom diskursu koji oblikuje ideološki naherena pamet. Baš ga briga. On i dalje tvrdi da je irelevantnost najveći neprijatelj čoveka i biznisa i zato svaki dan iznenađuje svojim poslovnim i filantropskim potezima, održavajući sebe i kompaniju na svetskom vrhu.

Delim prezir prema zlobnim, provincijalnim i ideološki zatrovanim kritičarima koji je pre neki dan efektno demonstrirao jedan od najvećih svetskih biznismena, naš komšija Mate Rimac. S pravom priznatog inovatora i dokazanog preduzetnika Mate se pohvalio da je proizveo najsnažniji i najbrže ubrzavajući auto i najbrži serijski električni auto.

Napale su ga zlobne lenštine, tvrdeći da je to „beskorisni auto“. Mate ih je podsetio da je zahvaljujući tom „beskorisnom autu“ u Hrvatskoj otvoreno 2.000 radnih mesta (od toga, 1.000 inženjera), privučeno 830 miliona evra kapitala najkvalitetnijih svetskih investitora, doselilo se više od 400 stranih stručnjaka sa znanjem kakvo u Hrvatskoj nije postojalo i napravljen moderan naučno istraživački i proizvodni kampus. „Briga me za vas, mrzite i pljujte koliko želite. Ja sam ponosan na ekipu koja je ogromnim trudom, radom i znanjem napravila čudo“, napisao je Mate.

Verujem da bi tako odgovorio i Džef. I sve moje kolege širom sveta.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.