Crni oblak

Po običaju, prioritet u izveštavanju tih medija bilo je mišljenje našeg ministra finansija, koji nije propustio priliku da nahvali dostignuća vlasti.

I AmCham hvali Srbiju i kaže da je kao investiciona destinacija generalno bolje ocenjena od Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, ali lošije u odnosu na susedne države koje su članice EU.

Od bučnih fanfara vlasti nije se, međutim, čuo ključni podatak iz ankete – više o dve trećine (sedam od deset) članica ove Komore ocenilo je poslovnu klimu u Srbiji kao umereno povoljnu i dalo joj prosečnu ocenu 2,8 na skali od 1-5. Zaista malo u odnosu na apetite naše vlasti. Ta ocena, inače, važi godinama unazad, što sugeriše da je poslovna klima u našoj zemlji na konstantno umerenom nivou i pokazuje da se vlast ne pretrže u popravljanju uslova poslovanja.

Ako bih se ja izjašnjavao o tome šta znači „konstantno umeren nivo“ prvo bih naveo činjenicu da i dalje postoji rizik da će mi neko, ako imam uspešan biznis, u jednom momentu sve oduzeti. Taj strah dele i mnoge moje kolege.

Predsednik AmChama efektno je sublimirao preporuku vlastima – neophodno je da država svede regulatorni rizik na minimum. Članice Američke privredne komore i ove, kao i prethodne dve godine, smatraju da su za poslovnu klimu u Srbiji najvažnije institucionalne reforme – unapređenje rada pravosuđa i vladavine prava (ono što se jednim imenom zove pravna država) i smanjenje korupcije. Pravna država garantuje pravo i sigurnost privatne svojine, a niska korupcija definiše ambijent za konkurentsku utakmicu na tržištu.

Sledeće dve preporuke članica AmChama su da država obezbedi efikasnu administraciju i transparentnije javne nabavke. Zaista je ponižavajuće po našu državu da privrednici traže od vlasti koja upravlja državom već deset godina da obezbedi efikasnu administraciju.

Čitajući između redova, tu preporuku tumačim kao nezadovoljstvo nas privrednika državnom upravom u kojoj i dalje caruju neznanje, javašluk i nepotizam. Zahtev za transparentnijim javnim nabavkama može se čitati kao poziv za iskorenjivanje kriminalnih radnji u poslovanju države s privilegovanim privatnim preduzećima.

Po načinu kako je primljen u zvaničnoj javnosti, razumem zašto je anketa AmChama gurnuta pod tepih i naprasno zaboravljena voljom vlasti. Mogao bih da se kladim da će i naredna anketa imati sličan rezultat. Sve to stvara utisak da vlast ne namerava da dalje radi na institucionalnim reformama i da se dobro „ugnezdila“ u ovakvom sistemu.

Ima još jedan aspekt koji baca mrlju na poslovni ambijent u Srbiji a vezan je za „administraciju“. To je odluka Senata Univerziteta u Beogradu da oduzme doktorat ministru finansija. Profesionalnu čast ovom čoveku oduzela je akademska zajednica i nikakav sud mu je ne može vratiti. Posledice te odluke ne tiču se samo privatno ministra finansija. Ona ima javne reperkusije jer se ispostavilo da se ministar služio nečasnim radnjama da bi stekao titulu doktora nauka.

Delim mišljenje pojedinih kolega da je ministar finansija možda najsposobniji član tima predsednika države. Nesumnjivo ima i zasluge za kreiranje pojedinih ekonomskih mera, neke druge mere koje je potpisivao su diskutabilne. Ali, sve to sada više nije važno. Ministar finansija postao je crni oblak koji kontaminira poslovnu klimu u Srbiji i red bi bio, ako mu je ostalo iole ljudske časti, da se skloni s horizonta.