Da li je Nole patriota

Te kritike su netačne i još su jedno svedočanstvo naopakog načina mišljenja koje naši levičari šire neodgovorno i iz neznanja.

Pre svega, Novak Đoković plaća poreze u Srbiji. Siguran sam da za sve nekretnine čiji je vlasnik plaća zakonom propisanu poresku stopu.

Da nije tako odavno bi se oglasila Poreska uprava. Kada popije čaj u kafiću, Nole automatski plaća PDV. Verujem da je platio porez na vozila koje on i njegova porodica voze.

Pa koje onda poreze Nole ne plaća u Srbiji?

Pretpostavljam da kritičari misle na poreze na dobit koje Novak Đoković ostvaruje kroz prihode od osvojenih turnira i naročito visoke prihode od raznih sponzora, na primer, proizvođača sportska odeća Lakoste.

Nole pobeđuje na svetskim turnirima, razvio je globalno prepoznatljivo ime i brend zahvaljujući činjenici da je najbolji igrač tenisa na svetu.

A najbolji je jer je na urođeni talenat i predispozicije ugradio i svaki dan ugrađuje u poslednjih 25 godina ogromna ulaganja. Ta ulaganja sastoje se od ličnog truda i posvećenosti, ali i od ne malog novca da se plate treneri, fizioterapeuti i mnogobrojno pomoćno osoblje, putovanja velikog tima…

Te investicije naročito su bile velike i rizične na početku karijere kada nije bio poznat i kada se peo na lestvici najboljih tenisera, a u celosti ih je finansirala njegova porodica koja se satirala u privatnom biznisu da bi skupila neophodan kapital. Dakle, njegov uspeh posledica je velikog privatnog preduzetništva i investicija i njega i njegove porodice.

Kada je počeo da stvara velike prihode i kada su oni počeli da prevazilaze u velikoj meri troškove i da stvaraju profit, Nole je kao svaki preduzetnik preduzeo sve mere da u zakonskim okvirima minimizuje porez na prihod koji plaća.

Pošto su prihodi koje on pravi nelokalizovani (nisu vezani za određenu zemlju), on se preselio u Monako, poreski raj gde plaća najmanju poresku stopu na dobit (gravitira nuli).

To rade svi normalni ljudi i to je apsolutno legitimno. To jedino nije normalno našim levim kritičarima koji po pravilu vole da zaviruju u tuđi džep i dalje favorizuju 70-godišnje metode otimačine i redistribucije socijalističke države.

A ono što je apsurd je da to svoje besnilo levičari odevaju u lažni patriotizam i čoveka koji uspešno reprezentuje Srbiju širom sveta i od globalno zarađenog ličnog novca ulaže milione u dobročinstvo u Srbiji optužuju da je nepatriota.

Nedavno sam na jednom porodičnom okupljanju slušao čoveka koji je nekada bio političar visokog lokalnog ranga u Srbiji, inače i stručnjaka i preduzetnika.

Besneo je na veliku međunarodnu firmu koja je privatizovala fabriku u njegovom gradu, ali eto nije platila uređenje decenijama devastiranih i zapuštenih javnih površina u tom gradu.

Zamerao im je što pored poreza, i lokalnih i svih drugih taksi koje redovno plaćaju, ne poklanjaju dobrovoljno novac za lokalnu zajednicu. To mu je bio vrhunski argument u optužbama na račun zlog kapitalizma.

Interesantno je da taj političar i preduzetnik u svom privatnom preduzeću u trenutku dok kritikuje „zli kapitalizam“ svojim zaposlenima deli zarade „na crno“, nelegalno umanjujući poreze i doprinose koje je dužan da plati svojoj državi.

Pogađate li ime partije čiji je član i koja ga je uzdigla na mesto lokalnog funkcionera? Mislite li da je on izuzetak? Da se ne lažemo, svi znamo da je pravilo.

I to sumira naše ukorenjeno i neizlečivo socijalističko uverenje: neznanje i nepoštenje upareno sa urođenim lopovlukom.