Da nam je EU

Ono najbolje što krasi ovu zajednicu država i naroda ponovo se pokazalo u praksi kad je je najteže – u pitanju cene koju treba platiti da bi se osudila ruska agresija na Ukrajinu.

Iako je kod nas u medijima i političkoj javnosti trajala zlobna kampanja kako će se Evropa podeliti (i na kraju sigurno raspasti) oko odluke o zimskom smanjenju potrošnje gasa za 15 odsto, Evropljani su i pored prognoziranih teških posledica po privredu i građane odlučili da plate tu cenu i istraju u sankcijama koje je EU nametnula Rusiji kao agresoru.

Mi u Srbiji i dalje ne razumemo suštinu Unije evropskih država.

Ne razumemo šta je zajednička politika, šta je solidarno delovanje, šta je zajednički interes, šta su civilizacijski standardi ponašanja, šta je kompromis, šta je krajnji cilj i kakva je vizija…

Dovoljno je samo još malo otrovne propagande da nam potpuno ispere mozgove i da izgubimo kompas.

S neviđenom sladostrašću u našim medijima najavljivano je cepanje Evropske unije jer se tobož „južno krilo“ EU tvrdokorno protivilo smanjenju potrošnje gasa.

Na kraju, ispostavilo se da je sve to bila propaganda koju smo progutali bez razmišljanja.

Mogu da zamislim kakvih bi problema imala Evropska unija sa ovakvom Srbijom da smo njena članica.

A mogu i da zamislim kakve bi Srbija sada imala koristi u ovim teškim vremenima da je članica EU.

Nije u pitanju samo hrabrost političkih elita u Nemačkoj, Holandiji, Portugaliji, Bugarskoj, Finskoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Danskoj i Mađarskoj (da, dobro ste pročitali)… da sada usred leta najave za iduću zimu smanjenje potrošnje gasa.

Naravno, da to u ovim vrelim danima ledi krv u žilama.

Mnogo je, međutim, značajnije razumevanje evropske javnosti za takvu odluku.

Građana koji će imati nižu temperaturu u stanovima, radnika koji će ostati bez posla i mojih kolega poslovnih ljudi koji su spremni da izgube ne samo deo zarade nego i da im kompanija propadne u nastojanju da iskažu neslaganje s neprihvatljivim ponašanjem Rusije.

Velika je i značajna odluka evropskih država da sada i odmah traže zamenu za energente iz Rusije.

Nemci, koji su od bivše kancelarke Angele Merkel stvorili božanstvo, sada je javno kritikuju za pogrešnu politiku i preveliko vezivanje za ruski gas i naftu.

Evropa je shvatila da je okretanje ka drugim snabdevačima gasom i naftom odmah i sada, ma koliko skupo i bolno, u njenom strateškom interesu.

I to je čista ekonomska zakonitost koju mi u biznisu stalno upražnjavamo zarad dugoročnog interesa i koristi. Poznata je izreka „da sva jaja ne treba držati u jednoj korpi“.

Ta izreka sada dobija na punoj važnosti i kad je u pitanju ponašanje država na tržištu u slučaju energetske budućnosti. I putokaz za Srbiju.

Ako Srbija hoće nešto pametno da nauči mogla bi da se raspita u Sofiji kako je to Bugarska mudrim delovanjem, političkom hrabrošću i vizijom uspela da izgradi energetsku nezavisnost.

Vidim da i dalje pojedine srpske „umne“ glave prizivaju građanske revolucije u evropskim državama zbog sankcija Rusiji, najava teške zime i straha od rasta cena.

Argumentacija im je ista kao i kremaljska – „narod će se dići na ustanak“. Neće. To mišljenje zastupaju samo oni koji, nažalost, ne razumeju demokratsku svest, vaspitanje i kulturu građana Evrope.

Evropljani su spremni da uživaju u blagodetima svoje zajednice, ali i da plate cenu zajedništva.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.