Foto: Pixabay/MhougeNimalo dobro stoji Srbija u Briselu kad su u pitanju pregovaračka poglavlja o pristupanju Evropskoj uniji vezana za konkurentnost i tržište. Naši evropski mentori ne kriju frustraciju i nezadovoljstvo načinom kojim Srbija napreduje u stvaranju poslovnog ambijenta koji treba da podstiče konkurentnost i institucija na kojima konkurentnost počiva.
Nije ni čudno što se Srbija, odnosno njena vlast, ne pretrže naročito u uvođenju dve važne evropske tekovine – konkurentnost i vladavina prava. Bez njih vlast se oseća komotno i može nesmetano da arbitrira tamo gde joj nije mesto – u ekonomiji, na tržištu.
Da smo od 2017. kad je Srbija otvorila poglavlje o preduzetništvu i industrijskoj politici ozbiljno prilegli da gradimo institucije kojima se osnažuje i poštuje tržišna konkurencija ne bi nam se sada dogodio slučaj „Junajted grupa-Telekom“. Takva blamaža da država otvoreno na tržištu favorizuje svoje preduzeće i guši stranu privatnu firmu kao konkurenciju, koliko se sećam, nije se dogodila ni u jednoj tranzicionoj zemlji koja se kandidovala za članstvo u EU.
Da nevolja po naše vlasti bude veća, to strano privatno preduzeće u svom portfoliju ima i medijsku kuću pa se gušenje konkurencije u demokratskom svetu tumači i kao gaženje medijskih sloboda, osnovnog ljudskog prava. Aferom „Junajted grupa-Telekom“ vlast u Srbiji poništila je dva osnovna civilizacijska prava – ljudsko pravo na slobodan pristup informacijama i pravo privrednih subjekata na slobodan pristup tržištu. Ne zna se šta je važnije za demokratiju u jednoj državi.
Ovaj slučaj raskrinkava čitav politički sistem i svim ljubiteljima državnog vlasništva (kojih je mnogo ne samo među političarima nego i među ekonomistima i u intelektualnoj zajednici) pokazuje zašto je pogubno državno vlasništvo. Nije bilo tako davno kad se digla „kuka i motika“ protiv prodaje Telekoma. Od profesora tehničkih fakulteta do ekonomskih analitičara, umetnika, istoričara, sociologa, eksperata za strana ulaganja… svi su bili zagovornici državotvornog Telekoma, protivnici njegove privatizacije i, u suštini (što se sad vidi), pristalice nedemokratskog režima. Sad kad Telekom kreira tržište po svojoj volji vidi se da je državni monopol najgori od svih monopola.
Slučaj „Junajted grupa – Telekom“ belodani je dokaz da država ne sme da bude vlasnik preduzeća, naročito preduzeća u tako važnoj oblasti kao što su telekomunikacije i informisanje. Jer će, kad tad, država (vladajuća partija) zloupotrebiti to vlasništvo i na tržištu i u demokratiji. I onda neće biti ni tržišta, ni demokratije. Tako danas izgleda Srbija koja ima šumove u komunikaciji s evropskim mentorima, ozbiljne probleme u razumevanju evropskih vrednosti i zbog kojih sporo napreduje prema članstvu u EU.
Nažalost, telekomunikacije nisu jedina oblast u kojoj vlast (država) demonstrira silu i uništava tržište. Na svojoj „koži“ osetio sam kako izgleda državni monopol. Stambena izgradnja, električna energija i gas samo su neke od privrednih delatnosti u kojima ne može da se posluje ako firma nije u vlasništvu ili pod kontrolom vladajuće partije. U okruženju u kome postoji apsolutna pravna nesigurnost, nema mesta za privatni biznis. To je poruka naše države vlasnicima Junajted grupe i svim srpskim privatnicima.
Iza bahatog Telekoma ne stoji nikakav viši državni interes zbog koga se zatire konkurencija. Iza bahaćenja Telekoma kriju se privatni – finansijski i politički – interesi grupe ljudi. Ta grupa nije mala, ona godinama čerupa Telekom a gušenjem konkurencije pljačka i sve građane.
Eto zašto nije dobro da u Srbiji postoje državne firme.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
