Eh, evro

U vreme kad dolaze ozbiljni izazovi za privredu i građane u Evropi i svetu, Hrvatska od prvog dana iduće godine uvodi evro kao službeno sredstvo plaćanja (jedno vreme paralelno će važiti i kuna i evro).

Nije mala stvar imati iza sebe tako veliku i značajnu grupaciju država koje vezuje jedinstvena valuta i monetarna politika.

I u dosadašnjim teškim vremenima pokazalo se da je zajednička monetarna politika bila štit koji je pomogao preduzetnicima i građanima da lakše prežive veliku krizu.

U Hrvatskoj se u poslovnim i laičkim krugovima nekoliko godina vodila ozbiljna debata o prednostima i manama priključenja zajedničkoj evropskoj monetarnoj politici i jedinstvenoj valuti.

Naravno da je bilo strahova, ali (pratio sam tu debatu) primetio sam da nije bilo izrazitih otpora, postojalo je takoreći opšte saglasje.

”Gospo’n, nisam srećna zbog tog evra, čekaju nas teški dani”, odgovorila mi je nedavno radnica u menjačnici u Rovinju.

Razumem je, ona će ostati bez posla. Ali dobiće mnogi ostali građani jer nema više troškova konverzije.

Možda to nekome izgleda kao sitna korist, ali je ipak – dobit.

I to je prednost u ravni građana. Ima dežurnih katastrofičara koji tvrde da evro neće biti dobar za one radnike u Hrvatskoj koji imaju male plate.

Rekao bih da u toj državi nema toliki broj radnika s niskim platama koji bi poremetili prednosti koje evro kao valuta donosi za većinu.

Što se tiče hrvatskih kolega preduzetnika, neki ekonomisti tvrde da evro nije dobar ni za proizvodnju.

U razgovoru s kolegama primetio sam da velika većina poslovnog sveta smatra kako evro donosi stabilnost, rast privrede i životnog standarda i pojačava privlačnost Hrvatske za investitore. Kud ćeš više!

Velika korist od evra kao službene valute dolazi i zbog toga što su hrvatski građani, kompanije i država visoko zaduženi u evrima pa se na taj način uklanja tzv valutni rizik.

Mnoge moje kolege znaju kako taj rizik može da ugrozi poslovanje njihovih kompanija. Hrvatska je mala i otvorena privreda i baš zato je znatno ranjivija na kapitalne tokove i promene deviznog kursa.

Primera radi, u vremenima finansijskih kriza male države mogu da pretrpe snažan beg kapitala jer investitori u takvim uslovima premeštaju sredstva u sigurnije destinacije.

Snažniji odliv kapitala može prouzrokovati deprecijaciju kursa što stvara visoke troškove, naročito ako su obaveze kompanija (i građana i države) vezane uz stranu valutu a mogu imati i snažan uticaj na rast cena.

Samo da podsetim, to je bio i jedan od razloga zašto se Crna Gora odlučila da samostalno uvede evro, iako su se mnogi u Srbiji zlurado smeškali tom poduhvatu koji je toj državi doneo stabilnost.

Nesumnjivo, evro će olakšati finansijsko planiranje i smanjiti troškove poslovanja, biti snažan podsticaj izvozu i povećati konkurentnost hrvatskih kompanija.

Nateraće i mnoge ”uspavane lepotice” tamošnje privrede da se probude i takmiče ili propadnu. I ono što je posebno važno našim susedima, svakako će pridoneti dodatnom rastu prometa u turizmu.

Nemerljiva korist za kolege hrvatske preduzetnike je manje glavobolje i u suočavanju s budućom i vrlo izvesnom recesijom, jer je zona evra ipak respektabilno globalno udruženje država koje može da služi kao amortizer.

To je, uz veću i povoljniju dostupnost kredita za preduzetnike, svakako najveća prednost ulaska u valutnu uniju.

Bez zavisti i uz sve čestitke kolegama iz Hrvatske mogu samo da izrazim žaljenje što se Srbija tako dugo nećka i opire evropskim integracijama, uz tako očigledne prednosti.