Foto: Pixabay/MhougeSvima koji tvrde da je ovo u Srbiji kapitalizam toplo preporučujem da pročitaju Vladin predlog budžeta za 2021. godinu da se sami uvere šta je ovo što sada imamo i šta Vlada nudi za dogodine.
Ključna mera koje nema u budžetu, a koja sve objašnjava, je reforma javnog sektora.
Naprednjaci čvrsto cementiraju klijentelistički sistem javnih rashoda, po cenu rasta budžetskog deficita, kojim nagrađuju (neopravdano visokim platama) zaposlene u javnom sektoru i preduzeća (subvencijama) u državnom vlasništvu i istovremeno kažnjavaju preduzeća i zaposlene u privatnom sektoru.
Dakle, od toliko neophodne reforme javnog sektora u Srbiji ni iduće godine neće biti ništa.Nikad kao sada javnom sektoru treba reforma da se uskladi s poslovnim modelom vremena, koji je odavno drugačiji od modela na kojemu je sektor ustrojen.
Nema razloga da se reforma ne sprovede baš sad u vreme krize, kada su posledice nereformisanosti vidljive svakome.
Ocena predloga zakona o budžetu za 2021. godinu koju je predstavio Fiskalni savet (FS) dragocen je dokument koji ne ostavlja nikakvu dilemu.
Meni kao preduzetniku jasno je s kim imam posla kad pročitam onaj deo Ocena koji se odnosi na razloge rasta deficita budžeta gde Savet konstatuje: „Najveći strukturni (trajni) problem unutar budžeta za 2021. koji će se teško otkloniti su prevelika izdvajanja za subvencije i plate u javnom sektoru“.
Nama privatnicima posebno smeta računica koju je izveo FS a po kojoj kumulativno povećanje plata u opštoj državi u 2020. i 2021. iznosi više od 11 odsto.
To znači da je rast plata budžetskih korisnika dva puta brži od rasta privredne aktivnosti, da su plate u opštoj državi 20 odsto veće nego u privatnom sektoru (a radna mesta sigurnija) i da taj rast zarada nije povezan s objektivnim ekonomskim parametrima.
Ti podaci ne provociraju samo pitanje odakle se taj rast plata finansira, nego otvoreno priznaju da SNS državnim novcem kupuje birače.
Tu se krije i odgovor na pitanje zašto Vlada kasni s uvođenjem (reformom) sistema platnih razreda u državnu upravu.
Druga oblast koja vapi za reformom su javna/državna preduzeća, ona već godinama traže pomoć iz budžeta zbog nagomilanih dugova i obaveza nastalih neuspešnim poslovanjem.
Taj problem SNS vlast nije htela do sada da reši, a predlogom budžeta najavljuje da to neće uraditi ni dogodine. Očuvanje klijentelističkog modela upravljanja državom ostaje prioritet zapisan u budžetu, bez obzira na cenu koju moraju da plate građani i mi preduzetnici.
A 2021. godina, za koju se optimistički najavljuje kraj zdravstvene krize i početak ekonomskog oporavka privrede, idealna je prilika da Vlada izjednači uslove poslovanja za državnu i privatnu privredu.
Saglasan sam s FS koji predlaže da plate u javnom sektoru rastu sporije od privrednog rasta (i od plata u privatnom sektoru), a da se javna i državna preduzeća najzad temeljno restrukturiraju i skinu s grbače poreskih obveznika.
Nije pravedno da se nama preduzetnicima traži kroz poreze da učestvujemo u apsolutnoj konzervaciji ugojenog činovničkog dela javnog sektora i gubitaškog mentaliteta državnih preduzeća koja nikada nisu bila naterana (kao privatne kompanije) da se prilagode novim uslovima.
Vlada koja protežira takav model upravljanja državom neće imati podršku nas preduzetnika, ali ni radnika kod nas zaposleni.
Ne možemo mi da napravimo toliko para koliko država može da nam uzme i potroši na svoju klijentelu.
To nije samo nepravda, to je opasna vanustavna segregacija koju kroz državni budžet promoviše Srpska napredna stranka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
