Garage industry

Mislim, za beogradske podzemne garaže.

Trend vrha države da se što više privrednih resursa daje strancima, stranim investitorima, prihvatila je i vlast u Beogradu pa će i garaže da nam grade i njima upravljaju Kinezi.

To je, zaista, krajnje ponižavajuća vest za nas poslovne ljude iz Srbije. Teško mogu da razumem da domaći privrednici ne mogu u svojoj zemlji da kupe propalu državnu aviokompaniju, rudnik bakra ili poljoprivredni kombinat. Što ne mogu? Jer se, možda, nisu dokazali kao uspešni? Da li možda nemaju znanje? Ili možda nemaju kapital? Ili, im je teško da nađu stranog partnera?

A nikako ne mogu da razumem da četiri garaže u Beogradu treba da projektuju, finansiraju, grade, upravljaju i održavaju kineske kompanije China Shandong International Economic&Technical Cooperation Co Ltd i China Transinfo Technology Co Ltd.

Zapravo, ništa ne razumem oko te koncesije.

Želeo bih, prvo, da kao građanin Beograda a zatim i kao poslovni čovek znam ko su finansijski i pravni savetnici koje je angažovala beogradska vlast za ovaj poslovni aranžman. Zatim bih voleo da znam koji je to gradski organ ocenio da je ponuda kineskih kompanija „blagovremena, obavezujuća i važeća“ i kakav to ima značaj za odluku da se prihvati baš ta ponuda. Jer, to što je neka ponuda „blagovremena“ i „važeća“ ama baš ništa ne govori o njenom kvalitetu u odnosu na ostale ponude, ako ih je bilo.

Kao čovek koji se dugo bavi biznisom, a da sam na mestu beogradskih političara, pre bih se odlučio za četiri kompanije i svakoj dao da gradi po jednu garažu i kasnije da upravlja tom jednom garažom. Verujem d aje taj princip bolji od onog koga je izabrala beogradska vlast.

Pročitao sam u novinama da se koncesija daje na 40 godina i da je obaveza kineskih partnera da investiraju najmanje 25 odsto sredstava u izgradnju. To bi značilo da preostale pare treba da obezbedi Beograd kao davalac koncesije. Mediji su objavili da će te četiri garaže koštati 35 do 40 miliona evra. To znači da koncesionar treba da obezbediti ne više od 10 miliona evra.

Da je taj posao dobila bilo koja domaća firma, verujem da bi bila sposobna da sama obezbedi sve pare potrebne za izgradnju četiri garaže. Znam nekoliko velikih privatnih kompanija čiji vlasnici imaju na računima i veću sumu od potrebne za izgradnju garaža. Pazite, na računima! To znači da državu ne bi trebalo da boli glava da je taj novac možda „crni keš“, kakav inače u poslednje vreme i u prisustvu vlasti, kruži Srbijom.

Uostalom, i domaće banke plivaju u novcu i jedva čekaju da ga negde plasiraju po vrlo povoljnoj ceni. Tako da za njih finansiranje četiri garaže ne bi bio nikakav problem.

Osim kapitala, domaći biznismeni imaju znanje da projektuju, grade i upravljaju takvim objektima. Uz dužno poštovanje, javne podzemne garaže nisu nikakav „vasionski brod“ u građevinarstvu. A potpuno sam siguran da je Branislav Grujić sa svojom kompanijom PSP Farman osposobljen da projektuje i izgradi podzemne garaže u Beogradu. Siguran sam jer znam šta je taj srpski biznismen sve projektovao, nadgledao i gradio u Rusiji, na Bliskom istoku i u zemljama zapadne hemisfere. Takve poslove u tim zemljama ne poveravaju nikome „na lepe oči“.

Nisam video ni čuo još jedan važan detalj. Da li je i ko još učestvovao na tenderu za četiri beogradske garaže? To nije nebitan podatak.

Naročito je važan od kad sam čuo da je nekolicini mojih kolega, za koje se moglo pretpostaviti da će biti zainteresovani za dobijanje ovog posla, s nadležnog mesta sugerisano da se nikako ne prijavljuju na tender. I nisu se prijavili.