Gde je isparilo

I ove godine Fiskalni je savet uhvatio vladu s rukama u pekmezu kad je Skupštini podnela predlog zakona o završnom računu budžeta. Iz tog predloga videlo se da je mimo tekuće budžetske rezerve i mimo javnih objava u Službenom glasniku vlada potrošila još 190 miliona evra (u dinarima). Svo to dodatno rasipništvo deklarisano je kao „poverljivo“ i „strogo poverljivo“.

Trošenje tekuće budžetske rezerve strogo je propisano zakonima. Taj mehanizam uveden je da bi budžet brzo reagovao na nepredviđene okolnosti tako što bi vlada mogla samo da preraspodeljuje budžetska sredstva tamo gde su hitno potrebna. I ništa više. Međutim, Fiskalni savet otkrio je da je tekuća budžetska rezerva korišćena za finansiranje tekućih poslova i da novac nas poreskih obveznika, po svemu sudeći, nije svrsishodno trošen. I? Nikom ništa.

Gde je otišlo 190 miliona evra? Ne zna se.

Fiskalni savet naslućuje da je deo tog novca možda dat energetskim kompanijama. Dakle, EPS i Srbijagasu. Možda jeste, a možda i nije. Iz vlasti se tim povodom niko nije oglasio, što ostavlja prostor za nova „naslućivanja“, da ne kažem insinuacije. Svako dobronameran mogao bi da pita da deo od tih 190 miliona evra nije čudnim kanalima, nedaj bože, završio u blagajnama vladajućih stranaka i džepovima ministara i potrošen na finansiranje omiljenih fudbalskih i košarkaških klubova, za lobiranje po svetu u korist vlasti, za provizije raznim „strateškim“ partnerima i podmićivanje korumpiranih stranih prijatelja.

Ne bih da naslućujem.

Najbolji način da se svi mi poreski obveznici izvučemo iz ovog neznanja je da vlada transparentno odgovori na sumnje Fiskalnog saveta. Taj Savet nije nekakva opoziciona snaga u državi koju bi vlast smela da olako ignoriše kako to radi s političkom opozicijom. Fiskalni savet ima profesionalni integritet koji se ne može osporiti političkim diskvalifikovanjem i prostačkim difamacijama.

U slučaju da se vlast ogluši o poziv Fiskalnog saveta, to je onda prilika za nadležne državne organe da reaguju po hitnom postupku. Na primer, Državna revizorska institucija, državni tužilac i tužilaštvo za organizovani kriminal morali bi neodložno da pročešljaju Ministarstvo finansija i budžetske službe kako bi obavestili javnost našta je (opravdano ili neopravdano) potrošeno 190 miliona evra i da li je neko za to odgovoran. Kad bi nadležni državni organi (recimo Poreska služba) otkrili mućke i nezakonitosti tolikih razmera u mom (ili bilo kog mog kolege) preduzeću, meni bi se sudilo i završio bih na robiji.

Ovakvo troškarenje države na račun poreskih obveznika otkriva još jednu njenu mračnu stranu. Zavodljivom retorikom o navodnoj brizi za građane i nas preduzetnike u vreme krize vlada stalno širi delokrug rada i ovlašćenja i preraspodeljuje sve više budžetskog novca. Tako postaje nezajažljiva. A onda se u toj preraspodeli, onako usput „izgubi“ nešto para, kao na primer ove godine 190 miliona evra.

Eto zato je važno da imamo malu vladu sa skromnim ingerencijama i jasno ograničenim ovlašćenjima i da joj se ne dozvoli da stalno širi svoje poslove u privredi i programe „pomoći“ građanima. To, s jedne strane, vlasti daje nepotrebnu moć a s druge strane stvara idealne kanale za isparavanje novca nas poreskih obveznika.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.