Gde nam se dede 100 evra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gospodo koliko ste vi dali za pomoc narodu ili drzavi.

   1. Kako koji.Ja na primer mojih 100 evra, kao i vecinu novca koji je u mom zivotu prosao kroz moje ruke, a to nije mala suma, stalno ulazem u neku proizvodnju.Doduse ne preko Beogradske berze, jer ona je nerazvijena i kod nas se tu slabo trguje. Ali, sta vredi sto ja mislim kao ti Vasi prosecni Amerikanci kad vlast u Srbiji istrajava na ekonomskom kursu PROSECNIH AFRIKANACA. Proizvodnja na nivou proste reprodukcije, trgovina u cetiri oka, direktnom pogodbom ekonomskih ili politickih lidera, i finansijski transferi iskljucivo u KESU, uz konstantnu pravnu nesigurnost i poresku evaziju.
      Nas kapitalizam je jos uvek u “HIGIJENSKOJ FAZI“ (sve je podredjeno pranju novca). I ne dobacuje tako daleko, cak do berzanske trgovine, gde su glavni ucesnici obicni akcionari, koji se malo kockaju sa svojim novcem, a malo samofinansiraju americki biznis.Mada ni to nije dobro, jer je americka berza nadula balon privrednih ocekivanja, i progutala 30 godisnjih proizvidnji SAD unapred. Zato njihov dug stalno raste i ni jedna administracija ne moze da ga obuzda. Vec svaka sledeca proizvodi neke nove krize i razloge da iskreira DUG, to jest stampa dolare u primarnoj emisiji.Kao sto je ovaj KORONA DUG od 1,9 triliona dolara. Dobar deo sefovi establismenta to pokradu. A, onda se te pare na svakih 12 godina u nekim hipotekarnim, ili kao prosle godine korona krizi TEZAURISU. Uz velike i brojne zrtve obicnih ljudi, kojima zdravstvena zastita polako svuda u svetu postaje misaona imenica. A, ukrademo se u vrlo malom obimu ili nikada ne vrati. Da je medjunarodno pravo malo delotvornije ovakve ekonomske spekulacije, koje indirektno ubijaju milione ljudi u svetu, bile bi OSUDJENE KAO TEZAK ZLOCIN PROTIV COVECANSTVA.
      P.s. Savet anonimnom autoru. Pomoc je pomoc, i sluzi da se delimicno obesteti osteceni usled neke nesrece, a ne kao ulog za bogacenje. To sto kod nas neki politicari i njihova posluga svaku pomoc pokradu, to je losa praksa. Sto evra kao i americkih 2000 dolara su socijala za vecinu korisnika pomoci. U Americi da kupe hranu i plate stan za mesec dana, a kod nas samo da kupe hranu za nedelju dana. Kakvo ulaganje kod onih koji nemaju ni za hleb.

2. DA VAM JA OBICAN SMRTNIK IZ SRBIJE ODABEREM ISIPITANIKE VASE AMETIKE PA CETE DOBITI PRAVU SLIKU. ZNATE VI TO ALI MISILITE DA MI NEZNAMO.

3. Uplatili smo za lecenje dece u inostranstvu. Mnogi.

4. Ja sam tih 100 Eura zajedno sa tri minimalca data kao pomoc privredi ulozio u nove CPU i GPU. Godinu dana kasnije cene im nisu pale (procesor je cak i skuplji) a nesto su i zaradili. Savet da se kupuju berzanske akcije je za stanovnike Srbije isto sto i kupovina Loto tiketa. Cak i ako bi nekim cudom zaradili neku sicu nase vrlo Ministarstvo finansija bi vas obradovalo lepim porezom a mozda i sa zateznom kamatom. Bitcoin? Porez na bu**le!
   Ulozite, koliko mozete, u svoje obrazovanje i svoj biznis, ako ga imate a „vrednosne hartije“ zaboravite! To je zabava za bogati svet. Moja 2 centa.

   1. Sremac potpuno si u pravu!

      1. Pravo da ti kažem, ja mojih 100e nisam ni dobio! Pokušavao sam na razne načine međutim, ništa!

5. U Hrvatskoj svi penzioneri dobojaju kovid dodatak u vidini do 80% penzije za siromašnije i 50% za bogatije,ujedno uveli uskršnicu za sve penzionere i zaposlene povodom uskrsa.

6. Restorani su tih dana bili prepuni

   1. A i cesko i nemacko pivo dobro dodju…

7. Nekoliko komentara u vezi datog teksta:

   – Nije nužno da svi koji kupe akcije na berzi zarade, pošto postoje firme čije akcije gube na vrednosti, a takođe postoje firme koje odlaze u stečaj.

   – Ako se pogledaju trogodišnji prinosi dva osnovna berzanska indeksa Beogradske berze (BELEX15 i BELEXLine) neće se primetiti neki prinos, ako ga uošte ima.

   – Malo je verovatno da u Srbiji živi 700 000 dobrostojećih građan (navedenih 10%), a još je manje verovatno da su voljni svoj novac da ulože u akcije kojima se trguje na Beogradskoj barzi. Naime, površnom analizom, čini se da ne postoji mogućnost zarade po osnovu isplaćenih dividendi ili rasta vrednosti akcija.

   – Verujem da ne postoji dobra kompanija, čijim se akcijama trguje na berzi koja za svoj razvojni plan ne bi dobila kredit od banke (ili više banaka), a liči da su kreditne stope na istorijskom minimumu i da će ostati još neko vreme.

   – Ako se kupuju akcije na berzi onda je malo verovatno da će dati novac ići kompanijama, pošto kompanije ne prodaju svoje akcije na berzi.

   – Naravno da ljudi sa ovih prostora imaju naviku da štede i da ulaže svoju štednju u nešto što će im omogućiti prinose ili bar sačuvati vrednost ušteđenog, jedino je pitanje koliko su akcije kojima se trguje na BELEX-u rizične? Izgleda da potencijalni investitori prepoznaju rizik tog ulaganja. Mislim da je iznos štednje fizičkih lica u bankama preko 10 milijardi evra, dakle nemaju problem da ulože u depozite.

   – Verujem da bi mnogo veću živost na berzi izazvalo da ima više listiranih kompanija koje ostvaruju kontinuirane godišnje neto prihode, isplaćuju dividende, raste im bruto prihod svake godine, smanjuju udeo troškova u ceni finalnih proizvoda, emituju nove emisije akcija ili korporativnih obveznica…. Čini se da toga nema, a takođe se stiče utisak da je trend zapravo suprotan (sve je manje kompanija kojima se uopšte trguje na berzi).

   – … i na kraju, šta bi značilo: „otkriveno je da će svaki sedmi od deset Amerikanaca „? Sedamdeset posto ili jedna sedmina ili …?

   Pozdravljam ideju autora članka da iznese javno svoja razmišljanja o datoj temi, a razumeh da je tema: nezainteresovanost domaćeg stanovništva da ulaže u domaće kompanije čijim se akcijam trguje na Beogradsko berzi.

   Eto, i ja mislim da je to jedan od mnogih problema naše ekonomije – nerazvijeno tržište kapitala. 🙂 U nadi da će biti bolje, iznez svoja razmišljanja šta bi mogli da budu eventualni razlozi.

   Veliki pozdrav,
   Slobodan

8. Ja sam svojih 100 eur potrošio na „brzu hranu“. I to ne na akcije brze hrane, niti na otvaranje preduzeća koje se time bavi – novac je otišao u „direktnu potrošnju“.
   Nekoliko puta sam u životu imao izuzetna berzanska „predvidjanja“ – nisu to zapravo predvidjanja, nego specifične akcije za koje neko ko nije u „materiji“ – ne govorim o ekonomiji, za ovo se moralo dobro poznavati stanje… da ne dužim – poslednji put su akcije za 4 godine porasle 50 puta. Iskreno, izgubio bih živce na 9 puta i prodao. Ne radi se o piramidalnoj shemi i u pitanju je ozbiljna proizvodna firma čije akcije i dalje rasu. „Živce bih izgubio“ na rastu 900%, jer nisam dovoljno verovao da će se trend nastaviti…
   Lepo je što narod u bogatim zemljama ima mogućnost i novac da ulaže u akcije. Ja nemam ni jedno ni drugo. Da sam tada imao 20,000 eur sa kojima sam mogao da se „kockam“ (pošto ne bih izgubio sve, čak i da mi je procena bila pogrešna), sada bih imao 180,000. Da sam imao 100,000 – sada bih bio skoro milioner.

9. Uvek zanimljivi tekstovi u kolumni rec tajkuna. S nekim stavovima se ne slazem , sto je logicno jer nisam tajkun, pre bi bio neko ko radi u menadzmentu kompanije( tajkunske ili netajkunske nije vazno).
   Zanimljivo bi bilo znati da li je firma koju tajkun pisac ima akcionarsko drustvo ili doo , i da li je u proizvodnji ili trgovini ili sveopste popularnoj a ne narocito inovativnoj stanogradnji.
   Naravno , ne ocekujem odgovor jer zaista tekstovi imaju svoj ton , koji nije prijatan za vlast.
   U svakom slucaju, podrska za tekstove i razmisljanja, lepo je znati kako rezonuje tajkun, a redakcija bi mogla da razmisli o tekstovima kao rec radnika, sindikalca , srednjeg menadzera i drzavnog slizbenika, naravno uz zastitu identiteta kao i ovde.