Hvalisanje NBS

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Autor ovog teksta je u smo nekoliko sasvim razumljivih recenica objasnio nesto sto nama laicima nije bilo jasno(cuo sam za hartije od ,vrednosti,drzavne obveznice, drzavne hartije…),ali nisam znao sta je to i kako funkcionise,Sada mi je sve jasno. Hvala autoru i redakciji na ovom kratkom ali izuzetno edukativnom tekstu
   S postovanjem

   1. Prave dimenzije katastrofalne skonomske siutacije mogu se sagledati kada se pogledaju zbirno iznosi prodatih državnih obveznica za prvih 5 meseci ove godine (od 9.januara do 27.maja) koji iznose 165,84 milijardi dinara i 463,9 miliona evra, što konvertovano u dolare (uobičajeno merilo u svetu) iznosi neverovatnih 2,106 miljardi $ (2.106.800.848$). Dospeće ovih obaveza je između 2021. i 2034.godine. Znači otplata čeka neku buduću vladu. Već u januaru naredne godine samo za kamate treba izdvojizi 75 miliona $, pre početka otpale glavnice. Upravo sada vidim da je u junu (04.06.2019) prodato još 26.704.000.000 dinara sa kamatom od 4,5% a dospećem u januaru 2026.g. Ovaj iznos nije uključen u gornji pregled. Izvor sajt Vlade srbije http://www.javnidug.gov.rs/lat/default.asp?P=20 (arhiva vesti).

2. Sećam se da je Jelašić pobegao sa mesta guvernera NBS u Madjarsku.

   1. kamata na obveznice pretstavlja rizik tog ulaganja i po tome smo na samom dnu. Ako se nešto nije promenilo prošle godine najgora zemlja u EU je Grčka sa kamatom od 2,8%. Dok recimo za obveznice Nemačke vi plaćate nemačkoj da biste ih uzeli, zadnji put kada sam čitao bila je -0,2%. Kod nas su kamate od 4%-7% što dovoljno govori koliko u nas imaju poverenja strani investitori. Duplo više poverenja imaju u bankrotiranu Grčku nego u nas.

      1. U pravu ste, visina kamate na državne obveznice, donekle, u obrnutoj srazmeri reprezentuje rizik ulaganja, ali mnogo više oslikava potrebu države za svežim novcem. Kako ste primetili, Nemačka ima negativnu kamatnu stopu, što znači da imaju viška novca koji treba uložiti i ne treba im zaduživanje. U našem slučaju, visoka kamata od skoro 4,5% jasno govori koliko je zemlja očajna za kešom i kakvo je pravo stanje privrede. Drugi deo autorovog teksta jasno ukazuje na jedan od bitnih razloga zašto je to tako. Veštačko održavanje jakog dinara u odnosu na evro guši izvoznički deo naše privrede, odnosno sve one koji donose svež kapital u zemlju. To im značajno poskupljuje proizvodnju i čini ih manje konkurentnim na svetskom tržištu. Država na taj način ubira značajna devizna sredstva, koja se, naravno, troše na održavanje glomaznog i neefikasnog aparata. Najveću korist od toga kursa imaju uvoznici. O tome jasno govori dvocifreni rast deficita. Poenta je da se mnogo više novca odliva iz zemlje nego što se prihoduje, a otuda potreba države za novcem koje pribavlja skupim obveznicama. To je spirala koja neminovno vodi na dno i bankrot. A tamo će nas ovi kvazi doktori nauka i odvesti.

3. Svuda u svetu kupovina drzavnih obveznica predstavlja vid najsigurnijeg ulaganja svog kapitala,tako da se to odnosi i na Srbiju.

   1. Tako je Ivane ali zar mi nemamo nase interese a ne da gledamo sta je interes stranih vlasnika kapitala koji ce da ga koliko-toliko oplode i iznesu

   2. I sta je komentator Ivan hteo da kaze a da opravda neuku guvernerku.

4. Guvernerka doktorirala na privatnom Edukonsu u Sremskoj Kamenici. Treba proveriti i njen doktorat kao Siniše Malog i Neše. Znanje Sega Mega.
   Važno je da joj je njen prijatelj Odalović obezbedio za sva vremena ćerku i zeta u Rimu…

   1. NBS je samo servis kada se država zadužuje. Odluka o visini kamate nije na NBS u a kada je toliko velika (u odnosu na druge države) investitori imaju „laku“ zaradu. Ja se pitam ko je dozvolio ovako visoku kamatu i ko su investitori koji kupuju obveznice države – dobijanjem ovih odgovora imali bi jasnu sliku i verovatno bi svi bili besni. Samo obrazloženje NBS ne dopire do 90% građana i 100% SNS biračkog tela – ne razumeju. Ja se evo krstim 30 godina slušajući sve ovo mada da priznam najvoše me nervira lupetanje stopom privrednosg rasta.

5. ..“rastu bruto plate radnika“ kuka autor. Smešno i tendenciodno. Samo im fali da se umanje doprinosi pa da procvetaju i investicioni bum načine. Ne rastu neto, već bruto? Što ne iznese koliko su to u njegovoj kompaniji poreasle zarade? Za prosečni rast a zatim i pad te opet rast ispod nivoa inflacije – imamo javne podatke. Zamolio bi autora da ih pogleda pre nego što se lati pisanja.