Insomnija u vlasti

Lakše je odbraniti se od COVID-19 nego od kliconoša iz vladajuće stranke koji truju javnost i šire pandemiju smrtonosne zaraze mržnje.

Predsednik se, pred izbore, nabildovao novom dozom populizma i sipa li sipa viruse oko sebe.

Po već oprobanom scenariju iz 2012. godine kad je optuživao, hapsio i presuđivao i sad je krenuo u omiljenu borbu protiv tajkuna. Računajući valjda kad je jednom upalilo i sad će. Tad mu je, nažalost, većina ljudi u Srbiji ne samo poverovala, nego i klicala kad je strpao u zatvor mog kolegu, vlasnika kompanije Delta. Mišković nije bio jedina žrtva Vučićeve propagande, nekoliko desetina preduzetnika uz zvuke državnih talambasa i urlanje svetine utamničeno je bez ikakvog razloga, trunuli su po nekoliko meseci u istražnom zatvoru da bi onda tiho i bez pompe bili pušteni na slobodu. Sudski sporovi protiv nekih od njih vući će se godinama i prljati obraz srpskog pravosuđa.

Uzdajući se u računicu da su građani Srbije slaboumni „Rimljani željni hleba i igara“, predsednik osam godina kasnije kreće u novu kampanju „lova na tajkune“. Povodom emitovanje dokumentarnog filma „Vladalac“ predsednik kaže da taj film organizuju i plaćaju „ujedinjeni tajkuni Srbije“ i spominje moje kolege Dragana Šolaka i Miroslava Miškovića, za koje je ocenio da žele da se „vrate na vlast i pljačkaju Srbiju“ i da su rešili da u taj posao ulože mnogo“od svojih pokradenih milijardi“. Varijaciju te teze papagajski je ponovio i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.

Ministar unutrašnjih poslova?

Beše li to onaj potpredsednik Srpske napredne stranke čiji je otac Branko za vreme vladavine njegovog sina i Aleksandra Vučića postao bogat „kao Krez“ a pre toga nije imalo kuče zašta da ga ujede?

Nije, međutim, samo familija Stefanović stekla prestižni status tajkuna. Vlast Aleksandra Vučića zakonito je svih ovih osam godina proizvodila partijske tajkune. Lukrativni poslovi s državnim firmama, sumnjive akvizicije medijskih kuća, kablovskih operatera, hotelskih i turističkih preduzeća, trgovačkih firmi, građevinskih i saobraćajnih firmi… omogućili su desetinama familija naprednjačkih funkcionera da nesmetano pljačkaju Srbiju. To se najbolje vidi u gradovima po Srbiji gde se srpski nouveau riche bahato razmeće bogatstvom stečenim pljačkom. Tako je u Zrenjaninu, Nišu, Kruševcu, Leskovcu, Novom Sadu, Kragujevcu… Pohlepa do juče „golih ko pištolj“ lokalnih funkcionera Srpske napredne stranke i bahaćenje po kafanama, slavama, rođendanima i izmišljenim žurkama da bi se samo pokazalo novostečeno bogatstvo postali su slika i prilika pljačkaške vlasti.

Zato bi predsednik Srbije mogao u predstojećoj izbornoj kampanji da se pozabavi mangupima u svojim redovima koji najbolje definišu vlast koju je Srbija imala u proteklih osam godina. Imao bi predsednik dokaza koliko hoće. Problem je, međutim, što bi ga njegovi optuživali za saučesništvo.

Da bi to sakrio, predsednik se setio da postoji nova žvaka za ludaka, pa je naredio da se donese novi Zakon o ispitivanju porekla imovine koji će mu omogućiti da opet bude „Aco britva“.

Ja i moje kolege ne strahujemo. Nama je Poreska uprava svake godine uredno izdavala pečatirano uverenje da smo izmirili svoje poreske obaveze.

Vidim da će naprednjaci u ovoj kampanji „oštriti poreske zube“ na estradnim zvezdama.

Nisam siguran da će familija Stefanović mirno spavati. Kao što sam siguran da će od insomnije patiti bar još dvadeset familija političara iz SNS-a. NJih po novom Zakonu mogu poreznicima da prijave i komšije. Jer, njihovo bogatstvo, stečeno dok su na političkim funkcijama, vidi se i preko tarabe i iz aviona.