Istorijska presuda

Ovim rečima je jedan „ugledni“ gost komentarisao pred TV kamerama odluku Vašingtonske arbitraže po kojoj je država Srbija kažnjena s 30 miliona dolara koje treba da plati Miroslavu Miškoviću zbog spora koji je protiv njega vodila pred njenim pravosuđem.

Treba biti mnogo maliciozan i pokvaren da bi se izgovorila ovakva misao.

Moj kolega Miroslav Mišković bio je lažno optužen i 10 godina zloupotrebljavan u političkoj kampanji navodne borbe protiv korupcije i kriminala koju je vodio vicepremijer, premijer, pa predsednik Srbije.

Čitavu deceniju Mišković i Delta trpeli su posledice kafkijanskog procesa u srpskom pravosuđu.

Za to vreme Miškoviću su ozbiljno ugrožavana ljudska prava, a njegova kompanija trpela je udare u svojim prihodima zbog hajke koju je vlast vodila protiv njenog vlasnika.

Svaka firma koja se bavi finansijskom forenzikom može u cent da izračuna šta je Delta izgubila zbog neosnovanog napada države.

I sad, kao i u svakom sudskom sporu, red je da tužilac nadoknadi štetu oštećenom.

Naravno, ključni tužilac, Aleksandar Vučić, sakrio se iz državnog tužioca koji je vodio spor protiv Miškovića.

Da ima pravde, štetu Miškoviću trebao bi da nadoknadi Vučić, a ne država Srbija.

Nažalost, nije tako pa ćemo svi mi građani platiti umesto Vučića.

Od početka se znalo da je sve to velika nameštaljka i hir političkog moćnika koji je poslušao savet svojih marketinških stručnjaka i uhapsio vodećeg poslovnog čoveka u Srbiji da bi sebi pred izbore podigao rejting.

Miškovića je sud oslobodio muke, bojim se da muka nas građana Srbije nije završena s ovih 30 miliona dolara.

To je nadoknada štete koju je Mišković pretrpeo zbog državne odluke da mu na početku sudskog procesa blokira imovinu vrednu 45 miliona evra.

Mišković je svojevremeno nekolicini svojih prijatelja otkrio da će međunarodnoj arbitraži tužiti Srbiju za izgubljenu korporativnu dobit a Sudu u Strazburu za ugrožavanje ljudskih prava (višemesečno nezakonito držanje u pritvoru).

Ali, kolika god da bude vrednost odštete (a spominjala se suma veća od 200 miliona dolara) Mišković ne može da pokrije svu materjalnu i nematerjalnu štetu koju mu je država nanela.

Dakle, reč je o obeštećenju lažno optuženog i jedinog oštećenog u ovom istorijskom procesu a ne o njegovom bogaćenju na račun građana Srbije.

Građani Srbije jesu izgubili 30 miliona ali ne „zaslugom“ Miškovića nego zaslugom Vučića koji je hajkom protiv Miškovića sebi kupio mesto moćnog vladara Srbije.

Poruka dakle nije da se Mišković obogatio nego da je mnogo više izgubio a da smo mi građani Srbije iz naših džepova platili Vučiću da postane premijer.

To je pokušao da relativizuje maliciozni gost jedne TV emisije.

Sad kad je Mišković definitivno oslobođen svih lažnih optužbi trebalo bi javno progovoriti i o ponašanju nas, njegovih kolega.

Da podsetim, samo mi biznismeni koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke tada, 2012. godine, otvoreno smo stali uz kolegu Miškovića.

Ostali su se sakrili iza Miškovićeve „lične odgovornosti“ da bi, navodno, sačuvali „čistotu“ i „neutralnost“ poslove zajednice.

Niko nikad neće moći da izbriše kukavički bojkot kojem su bili izloženi čelni ljudi Delte na Kopaonik biznis forumu 2013. godine.

Godine koje su usledile pokazale su da ni takav bojkot nije umanjio Vučićev prezir prema nama, domaćim poslovnim ljudima.

A kolega Mišković je dostojanstveno sam nosio breme političke stigmatizacije i izveo do kraja dokaz svoje poslovne čestitosti.

A kako je prošla borba protiv korupcije i kriminala prosudite sami.