Kad predsednik „pusti vetar“

Predsednik je „pustio vetar“ uveren da je to mera koju će narod oduševljeno da prihvati, za razliku od tajkuna. Narod, računa predsednik, jedva čeka da kliče protiv tajkuna i da im se, zajedno s predsednikom, napije krvi (ekstraprofita).

„Kad je „pustio vetar“ predsednik je mislio na zarobljavanje vetra kao meteorološke pojave koji duva iznad Srbije i zato je „naš, srpski“ i najavio kako razmišlja da zabrani izvoz struje iz vetrogeneratora jer vlasnici ostvaruju velike zarade na vetru kao „nacionalnom resursu“.

Nejasno je zašto predsednik (nenadležan za to) razmišlja na tu temu, koja nema veze s ekonomskom logikom. Da li možda zato što ima veze s „oduševljenjem naroda“. Opet petparačka demagogija.

Predsednik računa da će se „puštanjem vetra“ pridružiti EU koja je najavila da će proizvođačima struje i fosilnih goriva uvesti porez na ekstraprofite. Ali, za razliku od EU, predsednik Srbije hoće da uvede ekstraporez samo mojim kolegama, vlasnicima vetroturbina. Otkud se baš sad odjednom predsednik okomio na njih, koristeći omiljeni narodni izraz – tajkuni? Zašto mu, na primer, ne smetaju proizvođač fosilnih goriva (NIS) ili trgovac gasom (Srbijagas) koji, za razliku od svih svetskih proizvođača i trgovaca, prave gubitke koje pokrivaju poreski obveznici.

Velika je i opasna prevara predsednikov pokušaj da narodu ogadi tajkune i kaže da su oni krivi za to što u Srbiji zimus neće biti dovoljno struje. Za nestašice struje i katastrofalno stanje u energetskom sistemu Srbije isključivo su krivi predsednik države i bivši direktor EPS-a koga je na to mesto postavio i šest godina čuvao predsednik Srbije.

Dakle, to nema nikakve veze s tajkunima-vlasnicima vetroelektrana, nego s neznalicama i nesposobnjakovićima koji upravljaju državom i državnom imovinom. Energetsku krizu u Srbiji (važi za Evropu i svet) nisu stvorili poslovni ljudi i tržište nego neuki i bahati političari. Što bi onda, kako misli predsednik Srbije, ceh plaćali „tajkuni“ čije vetroturbine proizvode zelenu struju? Zar samo zato da bi narod oduševljeno klicao predsedniku? Klasična zamena teza u stilu „drž’te vuka, a lisice meso jedu“.

Moguće je da se predsednik odlučio da „pusti vetar“ o ekstraprorezu jer ima problema s javnim finansijama. Ima naznaka u poslednje vreme (SOS poziv MMF-u, ukidanje finansiranja pojedinih programa podrške malim i srednjim preduzetnicima) da državne finansije počinju da poboljevaju, što je navelo predsednika da uzme „mustru“ koju koristi njegov prijatelj iz susedne severne države. Ako je tako, to onda znači da bi uskoro trebalo da se „spreme“ banke, osiguravatelji, telekomunikacioni operatori… koje će država da „šiša“ porezom na ekstraprofit kako bi podigla imunološki sistem javnih finansija.

Biće, međutim, da je najavom uvođenja poreza na ekstraprofit predsednik države poslao otrovnu pretnju mojim kolegama koji proizvode struju „iz vetra“ jer su počeli da otkazuju ugovore s državom o subvencijama (fid-in tarife) i obaveznoj isporuci električne energije. Otkazivanje je, inače, ugovorom dozvoljena klauzula. Proizvođači su to počeli rade jer im se više isplati (pet do devet pet puta) da proizvedenu struju prodaju na slobodnom tržištu a ne državi.

Predsednik koji je do sada uništio energetski sistem Srbije, sada se nameračio da uništi i pod svoju kontrolu stavi i energetsko tržište.

I sve samo zato da bi to narod pozdravio s oduševljenjem.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.