Kako zaraditi novac?

Prvo je lopovluk i u svakom društvu od pamtiveka nosi rizike koji premašuju profit. Jedini period kad je lopovluk institucionalizovan i legitimisan bila su komunističko-socijalistička društva u kojima ne postoji rast jer nema preuzimanja rizika vezanih za profit.

Dakle, novac se zarađuje stvaranjem vrednosti. Opšteprihvaćena civilizacijska ideja je da pojedinac stvori veću vrednost nego što potroši da bi je stvorio.

To uopšte nije jednostavno. Više desetina hiljada godina i nebrojene stotine generacija bile su neophodne homo sapiensu da mu to postane rutina. Ako nije bio u stanju da ubere dovoljno bobica i ulovi dovoljno divljači da bi preživeo, nestajao je i on i sav njegov budući rod.

Kako danas stvoriti vrednost?

Osnovni način je radom.

Ukoliko ima sreće, onaj ko je završio fakultet i traži posao neće ga pronaći preko veze, jer to je ćorsokak, nego će neki gazda ili poslodavac prihvatiti da ga plaća dok ga obučava, preuzimajući ogroman rizik samo na osnovu truda koji je tražilac posla uložio u prijavljivanje i razgovor za posao. Bilo koja plata prvih godina po svršetku škole je ”carska”, jer najveća vrednost koja se dobija je učenje zanata, razumevanje sveta, industrije, psihologije mušterija, radnika, šefova, gazde naročito. Ništa se ne dešava da nema korist i još na kraju meseca dobije se i plata! Mladi radnik mora samo da razmišlja da ne dobije otkaz i to mu je najveća opsesija: mora da bude koristan šefu, gazdi. Mora da razume šta očekuju od njega i to mora da im pruži. Brzo i efikasno, sve više i više, da izbegava greške, da perfektno odrađuje poslove koje je već radio, ali i one koje nikada nije radio. Mora da je koncentrisan, mora da ostvari i gazdi prikaže napredak. Tako neće dobiti otkaz. Mora da dolazi na posao pre gazde, nikad da ne ide s posla pre njega. Ako i napravi grešku, gazda ne sme da pomisli da se nije trudio.

Ukoliko u međuvremenu ne dobije otkaz, ”na konju” je. Svaki mesec i godina daju mu znanje i sposobnosti, polako postaje dobar u onome što radi, stvara više vrednosti nego što troši. Kada njegova plata postane nesrazmerno mala njegovoj dodatoj vrednosti, gazda mu diže platu, daje više odgovornosti. Ili, menja gazdu. Ali sledeći gazda nema rizik koji je imao njegov prvi gazda: on više nije rizična investicija, već neko ko od starta stvara više vrednosti nego što košta.

Ako se trudio i stvara više nego što košta svi ga već znaju u njegovoj industriji, kolege, mušterije, dobavljači, podizvođači, gazda ali i konkurencija. Već može da akumulira značajnu ušteđevinu jer su mu primanja porasla. Već razume trendove u industriji i kako funkcionišu firme. Ima ideju kako može da ubrza rast vrednosti. Možda je već toliko dobar da gazda ne može da mu nađe zamenu. Ima izbor – da otkupi deo ili čitavu firmu od gazde ili da osnuje novu bolju firmu sa usteđevinom, nasledstvom, kreditom ili pozajmicom.

Sada je on gazda i uzima rizike. Razmišlja o sutra, sledećem mesecu, sledećoj godini ili dekadi. Da li će imati dovoljno priliva da plati sve račune? Kolika mu je štednja, taj stari prijatelj ljudi koji ne propadaju?

Da li će moći da proširi proizvodnju, zaposli i obuči dovoljno radnika? Da li mu je pametnije da kupi novu ili polovnu mašinu? Pre Nove godine ili posle? Kako da izbegne bankrot?

Nije važno koliko novca zarađuje, najvažnije je da preživi još jedan dan, mesec ili godinu. Ako traje, ako štedi, ako pažljivo gleda unapred uvek će stvarati vrednost.