Ko je stvarno Robin Hud

No, nije mi ideja da se bavim levičarskim teroristima, nego „princom Šervudske šume“. Nije prvi put da se Robin Hud doživljava kao preteča socijalističkog pravednika.

Komunistička ideologija, ta društvena pošast i bolest duše, uspela je svojom vladavinom da oskrnavi veliki broj književnih dela i bazičnih mitova, terajući vodu na svoju ideološku vodenicu, kako bi njeni komesari lakše potkradali i vladali ljudima.

To traje i dan danas. I ne samo to, komunisti su uspeli da reinterpretiraju i instrumentalizuju neke od klasika evropske i svetske literature za potrebe svog lopovluka i terora.

Možda je zato treba raskrinkati jednu od tih ključnih manipulacija, a povodom histerije vezane za korona virus koja nagoni ljude dublje u ljubav ka etatizmu i državnom teroru čega smo svedoci i dalje svake večeri na svim domaćim televizijama, i provladinom i opozicionim.

Primera radi, obilato se zloupotrebljava priča o Robin Hudu, a promotori te priče anđeoski se identifikuju sa šumskim otpadnikom koji „krade od bogatih da bi davao siromašnim“.

U glavama tih epigona bogatstvo se izjednačava sa zlom, siromaštvo se izjednačuje sa dobrim, a zagovornici takvih ideja sebi pripisuju uloge heroja koji se bore da uzmu od bogatih i preraspodele siromašnima.

Naravno, ta borba je, pre svega, retorička i ogleda se u masovnom ohrabrivanju i nutkanju mostruoznom državnom levijatanu da preuzme ulogu Robin Huda, da realizuje njihove bolesne snove i zgazi i uništi još više slobode, preduzetništvo i individualnu kreativnost.

Tako današnji levi populisti traže i nalaze uporište u priči o Robin Hudu da bi konstantno širili propaganda nasilnog etatizma i redistribucije, dodeljujući sebi ulogu anđela i heroja.

Moje tumačenje odmetnika iz Šervudske šume sasvim je suprotno.

Mit o Robin Hudu nije mit o krađi od bogatih da bi se dalo siromašnima. Robin Hud nije preteča marksizma i socijalizma i oni koji tako misle ne umeju da čitaju tu knjigu.

Prvo i osnovno, Robin Hud ne krade tuđe, kao što to uvek i svugde rade i vole da rade levičari. Robin Hud vraća ukradeno – nepravedne poreze koje nameće i otima nelegitimna državna vlast Robin vraća onima kojima je ukradeno, poreskim obveznicima – privrednicima, preduzetnicima, zanatlijama – koji su taj novac pošteno zaradili.

Robin Hud se bori protiv državnog opresivnog aparata, a za individualne slobode i za pravdu, nikako ne za anđeosku jednakost koja vodi državnom teroru. Robin Hud ne roni krokodilske suze za siromašne, on samo svojim postupcima vraća svet u ravnotežu – svakome prema zasluzi.

Ove poente mogli bi da se sete oni koji će s radošću večeras ili sutra uveče pred TV ekranima slušati predstavnike vlasti u Srbiji kako nam smanjuju slobode i tuđe (vaše i naše) pare, otete kroz nepravedne poreze, redistribuiraju održavajući previsoke penzije i plate u državnom sektoru, kroz subvencije svojim prijateljima, kroz netransparentnu kupovinu respiratora, kroz mafijašku hobotnicu koja je zarobila državu… I za sve te lopovluke vlast traži aplauz od nas koje je opljačkala nepravednim porezima.

Pomislite kako bi bilo lepo da se danas u Srbiji pojavi neki novi Robin Hud, koji bi te opljačkane pare vratio poreskim obveznicima, onima koji su ih zaradili pameću i znojem i i tako vratio pravdu u naše društvo ogrezlo u jednoj pogrešnoj ideologiji.