Komoditet stranaca

Nisam imao priliku da često slušam dosadašnjeg ministra privrede, a još manje sam bio u prilici da s njim razgovaram. Javnost je, osim šturih propagandnih saopštenja Ministarstva privrede, retko bila u prilici da čuje mišljenje, predloge, sugestije i ocene ministra. Delimično razumem i opravdavam razloge ministrovog odsustva iz javnosti, ali opet čini mi se da je bilo prilika i načina da se više izloži javnosti.

Pre neki dan, međutim, bio sam svedok neverovatnih pohvala na račun dosadašnjeg ministra privrede. Imao sam poslovni sastanak s kolegom koji se više nego uspešno bavi krupnim biznisom u jednoj državi članici Evropske unije, a odnedavno je proširio posao i na Srbiju.

Razgovarali smo o raznim temama pa i o poslovnoj klimi i šta treba popraviti da bi se i u Srbiji kapital osećao komotno kao u njegovoj državi. Moj kolega je primetio da je Srbija arhaična i egzotična, da je mentalitet zaglavljen u prošlosti a da političari izbegavaju da se zamere takvoj javnosti pa kalkulišu s glasovima birača i nemaju hrabrosti da iskorače u budućnost.

Potom je usledilo prijatno, istovremeno i neprijatno, iznenađenje.

Moj kolega mi je rekao da je veoma zadovoljan odnosom srpskih vlasti prema njemu kao investitoru. Za sve što je bilo potrebno da bi realizovao investicije nadležni državni organi reagovali su profesionalno i na vreme, ništa nije odrađeno mimo zakona i bilo mu je veoma stalno da me uveri kako ništa nije morao da „podmazuje“ koruptivnim metodama.

„Često imam sastanke s ministrom privrede. Bio sam iznenađen njegovim pozivom. Ministar mi stalno govori da je njegov posao da sasluša nas biznismene, da uvaži naše primedbe i sugestije i ugradi ih u propise da bi nama olakšali investiranje. Uveravao mi je da je on tu zbog nas i da on i njegovo ministarstvo hoće da nam učini komfornim poslovanje u Srbiji“, ispričao mi je ovaj kolega.

Prijatno mi je bilo da čujem da se bar neko, i to ne bilo ko nego veliki i uspešan biznismen iz države-članice EU, oseća komotno u poslovnom ambijentu Srbije.

Neprijatno mi je bilo jer ja, a niko ni od kolega koje poznajem, nikada nisam dobio poziv od ministra da kažem šta me „žulja“ u uslovima poslovanja. Nikada mi ministar nije rekao da je on tu da nas domaće biznismene sasluša, prihvati naše sugestije i ugradi ih u propise. A sve zato da bi smo i mi, domaći privrednici, više investirali u svoju zemlju.

Neprijatno mi je bilo saznanje da moj resorni ministar više ceni strane investitore od nas domaćih i da je njima spreman da učini sve po volji.

Ministar je u razgovoru sa mojim kolegom iz Evropske unije tačno opisao svoju ulogu – on je na tom mestu da bi bio na usluzi nama preduzetnicima. Ali, zašto srpski ministar privrede ima dvostruke standarde? Zašto su mu važniji i miliji strani investitori od domaćih? Čemu diskriminacija nas srpskih biznismena koji imamo kapital, znanje i želju da investiramo u svoju zemlju?

Naša vlast stalno se hvali kako rastu strane investicije i kako država sve više investira. To je lepo i ja to podržavam. Ali, naša vlast je verovatno izuzetak u modernom svetu jer ne može da se pohvali rastom domaćih privatnih investicija.

Moguće je da delimično i grešim. Možda se ministar i vlast koju predstavlja slično ponašaju i prema domaćim, kao i stranim, investitorima ali samo odabranim. Recimo da redovno komuniciraju i izlaze u susret sugestijama onih biznismena koji pristaju na privatne dilove s ljudima iz vlasti i koji zajedno s političarima iz tih dilova izvlače basnoslovnu ličnu korist.