Konje ubijaju, zar ne

Možda se nekome poređenje učini neprikladnim, pa se unapred duboko izvinjavam, ali ne razumem zašto se sva (istorijska) krivica za istorijsku propast srpske Elektroprivrede svaljuje na njenog chief executive officer-a (generalni direktor).

Čovek koji je pre ovog radnog mesta bio vlasnik pečenjare (o čemu ovih dana internetom kruži simpatičan dokaz) ovih dana glavni je junak igrokaza poznatog pod imenom ”videla se vila u čem nije bila”.

Ne sećam se da se čovek koga neprikladno titulišu kao CEO EPS-a legalno prijavio na legalno raspisan konkurs, ne sećam se da je priložio CV iz koga bi javnost mogla da vidi njegove stručne, radne i iskustvene kvalifikacije za to radno mesto niti je ponudio koncept i viziju razvoja kompanije. (To što je naknadno i na brzinu završio neke škole se ne važi).

Njega je šef države i partije poslao po zasluzi da bude chief executive officer EPS-a. A njegov jedini posao je da se svađa s nama preduzetnicima i da šalje radnike u Beograd kao podršku predsedniku države. Time se meri njegov radni doprinos.

Da li je onda teško suditi ko je zaista kriv za epsku destrukciju Elektroprivrede Srbije. Državne kompanije koja je za samo jednu deceniju temeljno devastirana, kompanije u kojoj je zavladalo neznanje (kome se podsmevaju i obični radnici), bahatost, rasipanje i lopovluk.

Celo leto slušamo cvrčka koji ”gusla” o svojim uspesima od grada do grada, od televizije do televizije i ne sprema se za zimu. A onda kad dođe zima – TENT nema ”ogrev” za proizvodnju struje. Onda ”cvrčak” kaže da je kriv što je slušao – stručnjake.

Pred našim očima i na štetu građana i nas preduzetnika raspada se u paramparčad model upravljanja državom iz jedne fotelje koja se za sve pita i o svemu odlučuje. Kad padne sneg i otkrije razmere devastacije elektroprivrednog sistema, onda odgovornost i krivica ne mogu biti samo na četvorici direktora u EPS-u. U pitanju je pogrešan koncept upravljanja državnom svojinom.

Dovoljno je pogledati funkcionisanje javnih službi glavnog grada. Teško je zamisliti koliko je u Srbiji preduzeća koja vode razni Incitatusi(ći). Na hiljade nestručnih ali poslušnih partijskih kadrova upravljaju javnim i državnim preduzećima koja treba da građanima i nama preduzetnicima obezbede kvalitetne usluge po pristupačnim cenama.

Svi smo iskusili susrete s nevaspitanim, bahatim i nestručnim službenicama u državnim nadleštvima. Druga godina pandemije jasno pokazuje na šta nam liči zdravstveni sistem. Jeste li pokušali da se lečite od bilo koje bolesti, koja nije kovid, u nekoj od naših bolnica?

A tek policija. Plaćamo je da da nas čuva i da mirno spavamo a na svojoj koži doživljavamo je kao partijsku paramilitarnu formaciju koja nas javno ponižava i tuče.

Nestašica struje, prazno skladište gasa u Banatskom dvoru i tim povodom izazvan haos samo su paradigma finalnog raspadanja nakaradno uspostavljenog sistema. Moje kolege iz Američke privredne komore dale su jedva prelaznu ocenu uslovima poslovanja u Srbiji.

Kao i većina građana, hteo bih da znam hoće li neko krivično odgovarati što će država ”baciti” 750 miliona evra na interventni uvoz energenata. Samo da podsetim, nekim mojim kolegama sudi se da su (navodno) oštetili državu za mnogo manje sume novca. Koliko se godina robije ”rimuje” s nepotrebno potrošenih 750 miliona evra?