Kraj tolerancije

Za mnoge privrednike, najpre male i srednje, uslovi poslovanja bili su neizdržljivi. Slušajući kolege, čije je nezadovoljstvo raslo iz dana u dan, bio sam uveren da će partija predsednika države izgubiti izbore.

Na to vreme podsetio me je pre neki dan kolega Zoran Drakulić javno artikulišući nezadovoljstvo u poslovnim krugovima. Razlog „gunđanja“ je najavljena, 2,7 puta (170 odsto) veća cena električne energije za 2022. godinu.

To je sasvim dovoljan argument da, ako se ta cena ozvaniči, mnoge moje kolege počnu da razmišljaju o zatvaranju firmi jer taj rast cena struje ne mogu da ugrade u svoj finalni proizvod pa im se neće isplatiti da više rade.

Najava tolikog poskupljenja struje za nas preduzetnike, nije samo posledica globalne inflacije, iza koje će se sada mnogo kriti, nego ukazuje na nekoliko domaćih problema.

Prvo, pokazuje da se državnom kompanijom Elektroprivreda Srbije loše upravlja i da je višegodišnje loše upravljanje vodi takav sistem u propast. O tome bi ozbiljno morao da porazmisli vlasnik kompanije, Vlada Srbije.

Umesto da odgovorno upravlja tako složenim sistemom, generalni direktor služi se manipulacijama i huška radnike na demonstracije protiv „stranih neprijatelja“ koji traže gašenje srpskih termoelektrana. Dok se taj direktor trudi da služi predsedniku države, preduzeće koje vodi tone u ozbiljne probleme i sporo se priprema za neizbežnu „zelenu“ tranziciju.

Ništa manje nije važno pitanje demagogije koju vlast „prosipa“ u kampanji pred izbore. U vreme kad predsednik države i svi zvaničnici tvrde da struja neće poskupeti za građane, država nas privrednike testira najavom poskupljenja struje od 170 odsto.

Znači li to da su privrednici već viđeni kao kolateralna šteta u predizbornoj kampanji? Električna energija, nesumnjivo, mora da poskupi. Ali, jednako za sve potrošače – i građane i privredu. Svako igranje s različitim aršinima pri poskupljenju je guranje glave u pesak i vodi EPS u duboke egzistencijalne probleme. Takva politika nije dobra jer diskriminiše privrednike a udvara se građanima.

Zamislite situaciju da vlasnik preduzeća bude primoran da zatvori firmu zbog skupe električne energije i otpusti 20, 50 ili 100 radnika. Džaba tim radnicima jeftina struja ako nemaju novca da je plate.

Šta hoću da kažem? Država, kao vlasnik EPS-a, ne sme da razmišlja populistički i da se pred izbore građanima ponovo, po ko zna koji put, nepristojno udvara. Vlast mora najzad da preseče i kaže da struja nije socijalna kategorija nego roba kao i svaka druga. A ako je neko sirotinja pa ne može da plaća skupu struju, neka mu država obezbedi socijalnu kartu kojom će struju plaćati po povlašćenoj ceni. To je mnogo jeftinije za državu.

Bude li se vlast odlučila da najavu poskupljenja struje pretvori u konačno rešenje, to bi mogao da bude početak kraja tolerancije privrednika i države. Da li će se u tom slučaju aktuelni predsednik Srbije provesti na izborima kao njegov prethodnik? Ne znam. Vidim da raste nezadovoljstvo načinom upravljanja državom i ono se ne može maskirati pričom o neverovatnim ekonomskim uspesima.

Kako bi moglo da se artikuliše nezadovoljstvo?

Upućujem čitaoce na slučaj iz Crne Gore. Gazda Kombinata aluminijuma Podgorica odlučio je da zatvori firmu posle odluke Vlade da mu Elektroprivreda Crne Gore prodaje tri puta skuplju struju. Veselinu Pejoviću više se ne isplati da proizvodi aluminijum, nebitne su političke natruhe kojima crnogorska Vlada sluđuje javnost.