Lažni dušebrižnici

Pandemija još zvanično nije ni prošla a vlade mnogih država, političari, građanski aktivisti i nevladine organizacije sve pod plaštom brige za siromašne i gladne krenuli su u hajku na ”ekstraprofit”.

Ništa drugo ne rade nego samo zaviruju u tuđ novčanik i huškaju populiste na vlasti da prave štetu nama poslovnim ljudima.

Kažu da bi trebalo uvesti ”ogromne poreze” na ekstraprofit. Ništa manje, nego ogromne.

A kad meni kao vlasniku kompanije država uzme kroz porez ogroman novac onda ja imam manje kapitala da zapošljavam one koji su siromašni i gladni.

Pojedine nevladine organizacije namerile su se na vlasnike kompanije iz prehrambenog sektora, trgovine, naftne i farmaceutske industrije.

Pa zar njih treba sad kažnjavati a one su u vreme pandemije pomogle stotinama miliona ljudi da prežive krizu jer su zapošljavale radnike, dostavljale robu na kuću i lečile ljude.

Verujem da najveći broj ljudi ne naseda na ovakve demagoške trikove jer kompanije nisu ni dobrotvorne organizacije ni socijalne ustanove.

I kod nas postoje slične inicijative. Ima onih koji se neskriveno dive mađarskom premijeru, populisti koji pokušava da glumi modernog ”robina huda” uvođenjem dodatnog poreza na ekstraprofit bankama, naftnim i telekomunikacionim kompanijama, trgovini, osiguravačima i avio-prevoznicima. Ideja mu je, navodno, da olakša građanima rast cena izazvan ratom u Ukrajini.

Bilo je samo pitanje dana kad će i kako biznis reagovati. Prvi je ”poludeo” Majkl O’Liri, vlasnik Rajanera, koji nije birao reči (”idioti”, ”glupani”, ”lažovi”) da nagrdi dvojicu državnih funkcionera – ministra za privredni razvoj i šefa Orbanovog kabineta.

O’Liri tvrdi da Orban oporezuje nešto što ne postoji i dokazuje da je Rajaner za dve godine zbog pandemijskog zatvaranja saobraćaja i linija izgubio oko 1,5 milijardi evra.

Da bi amortizovao uticaj dodatnog poreza na zaradu Rajaner je povećao cenu karte za 10 evra (ko to ne želi, kompanija će mu vratiti novac, ali više od 97 odsto putnika pristalo je da plati tu doplatu).

Mađarska vlada, međutim, zabranila je da Rajaner da to radi i da treba sam da “apsorbuje” trošak poreza i da će protiv njega (ako tako ne postupi) pokrenuli proceduru vezanu za zaštitu potrošača.

O’Liri je optužio mađarskog ministra da laže da su i druge zemlje u Evropi uvele takve poreze jer to nije učinila nijedna druga zemlja.

Primer Mađarske pokazuje kako izgleda vlada zaslepljena populističkim porivima redistribucije – uzme od bogatih i deli siromašnima, a sve pod plaštom brige za ublažavanje krize i rastućeg siromaštva.

Mi biznismeni sposobni smo i spremni da sami, bez posrednika (pijavica i parazita) bolje i efikasnije od države i nevladinih organizacija i bez korupcije pomognemo u ublažavanju posledica krize i rata. Izdvajajući više od 10 milijardi dolara to je na najbolji način pokazao Bil Gejts.

U svim državama i regionima sveta pogođenim pandemijom i ratom treba graditi fabrike i otvarati radna mesta. To možemo samo mi poslovni ljudi sa našim kapitalom.

A ne da naše pare uzmu vlade kroz porez i redistribuiraju pojedinim nevladinim organizacijama da imaju čime da se zabavljaju, a taj narod i dalje ostaje gladan i siromašan i pored ogromnih izdvajanja za te namene.

Ugroženi ljudi treba sami, uz naš kapital, da zarade za život.