Makiš i Amerika 

U njima bahati tajkuni podmićuju političare stotinama hiljada dolara da promene namenu neke gradske lokacije i dozvole gradnju mega stambenog ili poslovnog bloka.

Da bi se dobila čista lokacija za novu gradnju obično se ruše stare stambene zgrade ili davno zapušteni industrijske hale. Kad gradonačelnik obelodani ”veliki investicioni poduhvat koji će život građana učiniti lepšim”, ili kad mediji provale interesnu spregu biznisa i politike, onda se digne velika prašina i na kraju akteri ove sprege završe na sudu i u zatvoru, a građani slave jer su odbranili pravo da se pitaju o temama iz njihove zajednice.

U filmovima postoje varijacije na ovu temu, ali smisao je isti – narod protiv pokvarenih, korumpiranih političara uvek pobeđuje.

U Srbiji, za razliku od američke prakse, zločesti tajkun nije morao da dolazi kod pokvarenog političara za projekat ”Makiš”. Scenario je obrnut, političari su smislili plan za svoje tajkune.

Mada sam biznismen koji poštuje nemilosrdna pravila tržišta, stomak mi se grči dok čitam i slušam šta se događa s Makiškim poljem.

Nikada, ali nikada, od kad sam u biznisu, a tome ima skoro tri decenije, nije postojala ovakva pogubna sprega politike i ”biznisa”. Izgradnja naselja Makiš na izvorištima vode nije ni tranzicija, ni privatizacija. To je kriminal u kome su suspregnuti interesi političara i njihovih saradnika koji su političkom voljom proglašeni biznismenima.

Novo naselje Makiš, koje vlast promoviše, nema veze s biznisom, nije biznis. ”Makiš” nije primer beskrupuloznog kapitala, već beskrupuloznih političara koji su se navukli na veliku lovu zloupotrebljavajući funkcije.

Geneza projekta ”Makiš” precizno detektuje namere takvih političara – Karići su upotrebljeni kao smokvin list, odnosno investitori koji će da zidaju “grad u gradu” za 500 evra po kvadratu. Svi mi u beogradskoj poslovnoj zajednici znali smo da Karići nemaju kapital za takav ”zalogaj”. Znalo se i da političari uopšte ne razmišljaju da Karićima ustupe taj lukrativni posao.

Priča je postala lako čitljiva onog trenutka kad je odlučeno da linija metroa počinje iz Makiša, što bi urbanisti rekli – ni iz čega. Tako je bilo samo na prvi pogled. S linijom metroa, kvadrat stambenog prostora u Makišu, multiplikuje se bar dva, ako ne i tri, puta.

Već sad, pošto su se ispraksovali, u Srbiji ima bar četiri investitora bliskih vladajućoj partiji i odanih predsedniku države koji mogu da finansiraju izgradnju naselja u Makišu.

Mogu da tipujem s visokom dozom sigurnosti kome će biti dodeljen taj projekat. Pročitao sam pre neki dan Slučaj ”Makiš” uverio me da treba da branim poslovne ljude koje ne krasi takva alavost kakva je pokazana na ovom primeru.

Verujem da najveći broj biznismena i preduzetnika ne bi pristali da, zarad profita, ugroze snabdevanje pitkom vodom dva miliona Beograđana. Uostalom, Makiš nije proizvod investitorskog nego političkog urbanizma. Setite se samo bivšeg predsednika države koji je ličnim primerom ugrozio vodosnabdevanje Beograda i sve će vam biti jasno.

Za razliku od američkih filmova, nesreća Srbije što mediji i građani nemaju snagu da zaustave korumprirane političare.