Nadrljaće seljaci

Sankcije su vrlo loša vest po neke grane srpske privrede i pojedine vlasnike kompanija koje imaju ekonomske odnose s partnerima iz Rusije. Istina, naše firme u Rusiji već duže vreme sve teže posluju zbog poslovnog ambijenta koji kreira vlast u Moskvi. Žale mi se kolege koje tamo rade ozbiljne poslove, imaju i proizvodnju, da je krajem prošle godine postalo neizdržljivo. Centralno upravljanje je državni model, guše se preduzetničke slobode, kontrola je neizdržljiva a administracija je sveprisutna.

Situacija s najnovijim zapadnim sankcijama Rusiji za nas postaje teška. Dovoljno je pogledati izvoznu listu srpskih proizvoda u Rusiju (roba široke potrošnje, lekovi, hrana).

Čini mi se da je najteže agrarnim proizvođačima. Veliki će se lakše snaći, imaju bafere koji će amortizovati krizu i prebaciti se na druga tržišta. Ali ako sankcije potraju, biće to ovog leta katastrofa za seljake (od Vinče i Smedereva do Prokuplja i Leskovca) od kojih svakog leta ruski trgovci direktno ”sa zemlje” kupuju na tone jabuka, višanja, bresaka, šljiva, krušaka, trešanja, lubenica, paprika. Već nekoliko godina to je pristojan oslonac koji je seljacima omogućio da kontinuirano proizvode, prodaju i šire posao.

Ima kod agrara još jedan važan detalj na koji se kod nas malo obraća pažnja. Još od prvih sankcija Rusija je veliki kapital investirala u supstituciju uvoza razne robe, a najviše hrane. Taj projekat omogućio joj je da postane najveći svetski proizvođač žita. A ulaže se i u povećanje proizvodnje mesa (naročito pilećeg), voća, povrća. Trend će se nastaviti i pod novim sankcijama. I ako Rusija pod sankcijama poveća proizvodnju, recimo, jabuka (ili trešanja) 10-15 odsto, to znači da kad sankcije prođu (a izvesno je da će jednog dana proći), Rusija neće više morati da uvozi jabuke (višnje, breskve…) iz Srbije. Zar to nije razlog da upalimo alarm?

Ne bih bio u koži bankara, pogotovo onih čiji su vlasnici u državama Evropske unije. Biće to njihova žestoka ”unutrašnja borba” u kojoj je s jedne strane Narodna banka Srbije kao domaći regulator čija se reč mora poštovati a s druge strane su akcionari iz Italije, Francuske, Austrije, Mađarske, Grčke čije države slede i poštuju pravila Evropske centralne banke koja zabranjuje poslovanje s ruskim kompanijama i bankama.

Iako nema direktne veze, ukazao bih na jednu neprimerenu izjavu američkog predsednika povodom sankcija (za koje kažem da su opravdane). Bajden je objavio da će Ministarstvo pravde SAD formirati radnu grupu da istražuje ruske biznismene (oligarhe) jer smatra da su oni ”ućarili milijarde dolara” i poručio im ”dolazimo po vašu nelegalno stečenu imovinu”.

Ne kažem da ruski biznismeni nisu stekli bogatstvo u sprezi s Putinom i Jeljcinom i ne branim takav način bogaćenja. Samo da podsetim da su mnogi od uspešnih poslovnih ljudi postali to što jesu (Potanjin, Alekperov, Fridman, Vekselberg, Prohorov, Hodorkovski, Berezovski) zahvaljujući privatizaciji s početka 90-ih godina prošlog veka koju su američki predsednici Regan, Buš stariji i Klinton svesrdno podržavali kao apsolutno neophodnu?

Priznajem, više se ježim ideje da američki istražitelji utvrđuju kako su ruski oligarsi sticali bogatstvo nego načina na koji su ga stekli.